У последњем часу
кад се живот гаси
и тело обавије тама,
још ћу имати снаге
да снивам о нама.

Kада време дође
на пут да кренем
ка животу новом,
и лепшем месту

Сетићу се оних дана
кад љубљах ти усне
и занета слушах
најлепшу ти песму.

У последњем часу
кад истиче време,
сетићу се твоје
љубавне поеме

Што певаше тихо
једнога априла,
сетићу се пролећа
кад ти бејах мила.

Последњи ми уздах,
биће твоје име.
Дуго га скривах
од стварнога света.

Године ће моје
испратити зиме,
сва пролећа рана
и топла нам лета…

А лик ће ти остати
у срцу да мине,
као слика драга,
к’о икона света.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име