Има једна ружа мала, ружа плава,
мом срцу одвећ немире ствара.
Ушушкана на једној левој страни
дочекује јутра, пролазе јој дани.
Мирис њен ми није знан,
ни свежина латица тих,
ни да ли је убод на њен трн
исти или пак друкчији од свих.
Жеља ми је бар на трен
осетити мирис њен
и опије ме свежина та,
плава ружа, ти и ја.
