Јелена Асенов: Не(време)

Ништавило замути све
и умилно к бескрају
прати ехо презрења,
ехо утољене глади.
Разлучи чвориште
скрнављених душа,
привежених туђинског
имања из којих вире
непрегледни и недосањани
снови доносећи неспокој
достојанственом не(времену).