Сустадох да ослушнем писак
за чојством које полако мине.
Његова једност није за неразумне.
Пркосе плећа времену горостасном,
скриће их најзад позлаћени саг,
трулеће у неком углу тако да
од њих неће остати ни траг.
Утопљен или пак вихором однешен
и последњи кристал најлепших живота са плећа биће отрешен
као маестрал.
