Стазама Светог Саве од Студенице до Хиландара на Светој гори прошло је на десетине верника који су се осмелили да на овај свети пут дугачак око 800 километара крену пешке, не плашећи се ни олујних ветрова, ни кише. Међутим, Јовиша Плазинчић (71) из Чачка једини је Србин који се осмелио да до Грчке пут пређе потпуно бос и у томе је успео.

„На прво ходочашће пешке отишао сам у својој педесетој, а годину дана касније одлучио сам да одем корак даље и да до тог божијег места одем потпуно бос, као што што су то радили поједини монаси. Није било лако, пут је непредвидив, а кад сте без обуће морате бити много пажљивији“, открива Јовиша за Рину.

„Док су моји сапутници ходали асфалтом, ја сам ишао споредним ливадама како би ми било лакше. Ишао сам од Чачка до Овчар Бање пешке, како бих вежбао и стекао кондицују, али ипак кад кренете на тако далек пут многе ствари не буду онакве како сте их планирали“, додаје.

Ипак, овај Чачанин успео је да предвиђену маршуту пређе за петнаест дана, исто толико времена било му је потребно кад је до Хиландара пешачио обувен. Он каже да је сваки сат овог ходочашћа невероватно искуство и служи да човек помери своје сопствене границе.

Највећу подршку у овим подвизима пружила му је супруга Евгенија, која је стрепела над сваким његовим босим кораком.

„После неколико дана, жуљеви су били заиста велики, као и болови. Дневно смо прелазили око 50 километара, а увече спавали у манастирима, испод шатора или у Ватрогасном дому. Сваки тренутак био је незабораван и имао је своју поенту. Увече кад сви одахну што су скинили обућу, ја бих дезинфиовао стопала алкохолом и прополисом, а затим их мазао овчијим лојем, како би се опоравила од вишесатног ходања“, каже Јовиша.

И поред свих мука које је имао на специфичном путу до Хиландара, овај правник у пензији није се покајао што се одлучио на овај корак. Награда, али не материјална већ духовна, следи кад се стигне на одредиште, а осећај, како каже – не може да се опише речима.

„Кад уложите толики напор како би стигли до велике светиње, молитви приступате потпуно другачије. Промените поглед на неке ствари и постанете некако другачији и издржљивији. Ходочашће је потпуно индивидуалан чин, и свако га доживљава на свој начин“, рекао је Плазинчић.

Јовиша је на Хиландару био укупно шест пута, прва три користио је превоз, а остала три је отишао пешке. Након што је до Грчке стигао бос, до манастира је пешачио још једном, али ипак у обувен.

Иако је ушао у осму деценију живота и даље је активан планинар и освојио је бројне врхове, међу којима је највећи Монблан. После Свете горе у Грчкој свој пензионерски мир пронашао је на српској Светој гори, у Овчар Бањи.

 

 

tamodaleko.co.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име