Древни манастир Свете Петке крај Нишке бање по много чему је јединствен. У народу је далеко познатији као Иверица, а један део историје био је и војни манастир. У историји Српске православне цркве није познат још један овакав пример!

Манастир Свете Петке познат и као Иверица је средњовековни српски манастир, у оштини Нишка Бања на око 20 километара источно од Ниша према Пироту.

Потиче из прве половине 14. века и не зна се са сигурношћу ко га је сазидао. Верује се да је на месту које је и пре тог периода важило за свето (највероватније још од времена краља Уроша И) то учинио неко од Мрњавчевића.

Место где је закопано 12 живих невести

Манастир је четири пута рушен и поново зидан. Необично народно име – Иверица, вероватно потиче из времена када су га обновили монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе. Они су, бежећи од Турака почетком 15 века, уточиште нашли у непроходној Сићевачкој клисури и ту, на остацима опустеле српске светиње поново подигли богомољу.

Манастир су Османлије срушиле негде током 16. века и из тог времена потиче и легенда која каже да су Турци баш ту побили многе недужне људе и живе сахранили 12 младих девојака – невести у венчаницама.

Чудесни сан

Светиња је тиховала у рушевинама све до краја 19. века. Тада га је, помало иронично, открио – прогрес. Инжињеријске јединице српске војске у близини су 1898. припремале терен за прокопавање тунела и пролаза за пут и пругу кроз Градиштански кањон Сићевачке клисуре.

По легенди, један од војника је уснио сан у коме му је неки глас рекао да се налази на месту светиње и када су војници почели да копају пронашли су темеље претходне светиње. Баш негде у то време пронела се и вест да се краљ Александар И Обреновић замало удавио у мору код Бијарица у Француској. У знак захвалности Богу који је спасао њиховог краља војници су се заклели да ће обновити манастир.

Војска је манатир обнављала три године, пре него што је за читав подухват сазнао и сам краљ Александар када је туда пролазио на путу ка Пироту. Дирнут љубављу својих војника краљ је прискочио у помоћ и постао ктитор манастира.

Једини војни манастир Српске цркве

Од освешћења 1898. године па све до 1903. манастир је био у поседу војске Србије и у њеми су верску службу вршили војни свештеници. Ово потврђује указ краља Александра од 19. фебруара 1901. године када је за старешину манастира постављен војни свештеник Жунић.

Манастир је у том периоду носио име Kраљевски српски војни манастир Света. Петка Иверица. У историји српске православне цркве није познат сличан пример.

Након Мајског преврата манастир прелази у власништво Епархије нишке. Данас представља непокретно културно добро као споменик културе.

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име