Два миленијума стар производни центар камених посуда сведочи о практиковању ритуалне чистоте на почетку хр. ере.
У Галилеји, на локацији Einot Amitai у близини Назарета у северном Израелу, археолози су пронашли 2000 година стар каменолом и простор у којем су се производили камени судови.
„Камени судови су имали значајну улогу у свакодневном религијском животу Јевреја током 1.в. хр. ере“ – објашњава археолог Јонатан Адлер (Yonatan Adler), виши професор Малта Универзитета у свом чланку То је било јеврејско „камено доба“ (“It was a Jewish ‘Stone Age’ of sorts”). Адлер и Денис Мизи (Dennis Mizzi), виши предавачи на Малта Универзитету су коодиректори ископавања Einot Amitai. Пројекат спроводе: фондација Israel Science Foundation, Ariel University и Biblical Archaeology Society.
Смештена на западној падини Har Yonah-а, у близини Назарета,‘Einot Amitai локација представља велику пећину уклесану у кречњачку стену. Археолози су у свом прелинарном ископавању открили камене судове различитих карактеристика, што сугерише да је пећина коришћана као фабричка хала.
Док су судови, у смислу стоног посуђа за кување и служење хране обично били грнчарија, направљена претежно од глине, Јевреји у Јудеји и Галилеји током 1.в. хр. ере користили су и судове израђене од камена.
Археолог Јицак (Yitzhak Magen) у чланку Древно израелскокамено доба (Ancient Israel’s Stone Age) објашњава намену оваквих судова. Једноставно ови камени судови, за разлику од керамичких и стаклених, подразумевали су постојање обредне нечистоте.
Закон о обредној чистоти и нечистоти има своје библијско порекло (Лев 11:33 и даље). Током периода Другог храма, ови прописи су додатно развијени. Најчешће закон о чистоти се тицао храма. Међутим подручје храма, макар метафорички, ширило се и ван граница самог храма. Обредна чистота није била ограничена само на подручје храма, већ се ширила на јеврејску заједницу у њеној свеукупности. Прописи су утицали и на обичне људе.
У том контексту било је потребно имати суд који не би могао да буде онечишћен употребом. На пример, онечишћена грнчарија је требала да буде разбијена.
Јонатан Адлер указује на везу обреде употребе камених судова и приче о свадби у Кани Галилејској где је Христос, према Јовановом еванђељу, учинио своје прво чудо. Према приповести еванђеља, домаћинма на свадби је понестало вина, а Христос је искористио воду која је сипану у шест камених судова да од ње направи вино (Јн 2:1–11). Јованово еванђеље објашава јеврејску употребу ових судова:
„А бејаше онде шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по две и три мере“ (Јн 2:6)
Адлер, осим тога бележи даје кречњачка пећина Einot Amitai смештена баш јужно од места Kafr Kanna које се у научним круговима поистовећује са Каном Галилејском. Други кандидат за Кану Галилејску је Khirbet Cana (руине Кане), смештена 4 миље северозападно од Kafr Kanna у Галилеји.
“Сигурно је могуће – можда чак и вероватно -да су камени судови споменути у приповести Свадби у Кани, произведени у локалној галилејској пећини, сличној овој коју смо сада ископали“ – рекао је Адлер.
Коодиректор Денис Мизи је опрезнији и подсећа да је на локацији ‘Einot Amitai до сада пронађено мало судова, врчеви и пехари. Ипак, он признаје да је ово тек прелиминарно ископавање, те да је ово археолошка локација која много обећава. У објави Ariel University објашњава се значај истраживања:
“Док су фрагменти камених судова пронађени у прошлости на бројним локацијама у Израелу римског доба, познате су само две радионице у обаласти Јерусалима где су се производили такви судови. Ово је прво ископавање које потврђује производњу таквих посуда у Галилеји.“
Извор: Biblical Archaeology Society
повезана тема: https://www.cudo.rs/%d1%87%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%82%d0%b0-%d0%b8-%d0%bd%d0%b5%d1%87%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%82%d0%b0-%d1%83-%d0%b4%d1%80%d0%b5%d0%b2%d0%bd%d0%be%d0%bc-%d0%b8%d0%b7%d1%80%d0%b0%d0%b8%d0%bb%d1%83/
