Које је српско писмо? Ко се њиме служи? На колико продавница у било ком граду у Србији стоји ћирилички натпис? Колико се књига годишње отштампа ћириличким писмом? Ко су ти људи који свесно, за туђ интерес потиру сопствене корене?
Недавно је снимљен изванредан спот у коме чланови Хора Храма Светог Саве певају песму Владике Николаја Велимровића, Ево Господа. И док гледамо спот и слушамо анђеоске гласове чланова хора, преко целог екрана се шепуре велика латинична слова која исписују речи песме. И, ако узмемо да титл постоји због људи који не чују, остаје питање, зашто је тако огроман и тиме ружи читав снимак, и за име Бога, зашто је латиничан? Да није због странаца, што рече шаљиво једна моја пријатељица? О, не! Неће странци разумети српску песму исписану латиницом. Као што не разумеју натпис PEKARA ништа више него што би разумели натпис ПЕКАРА. Ни једно ни друго не звучи као БАКЕРУ! Не постоји аргумент.
Постоји само свесно одвајање од српске традиције које траје од 1945. када нас је шумска банда ослободила од наших кућа, уметничких дела, покућства, док су мученике Јасеновачке оставили да се ослобађају сами.
Зашто та ћирилица смета свим тим нестрпљивим људима који би да једном за свагда угуше „те Србе који још милошем живе!“? И зашто своје отровне латиничне текстове углавном упућују Српској Православној Црвки? Шта је то што једном атеисти, аутоштовинисти, страном плаћенику и инима, толико смета код Српске Православне Цркве? Можда то што је још у XIII веку изнедрила српску аутокефалност и државност? Или то што је у време турског зулума на себе преузела улогу државе, не дозволивши да се затре срспко име, српско писмо и српска културуа.
Шумски ослободиоци покушали су да нас ослободе и од наше традиције. Прва на удару била је Црква. Како фашистима, тако и њима. Користили су све познате и непознате методе. Попови су стрељани због измишљених злочина, понижавани, тучени. Народу је било забрањено да иде у цркву, да слави славу, да ложи бадњаке – горе него под турском окупацијом. Снимани су филмови у којима се попови приказују грамзиви, развратни, непоштени. Та се пракса, нажалост, до данас није прекинула. Напротив, кулминирала је документарном емисијом чији је главни „оптужени“ био, ни мање ни више, него Иринеј Бачки, наш најстарији и, даћу себи слободу да кажем, најмудрији Владика. Човек са којим, они који су о њему направили срамотну памфлет емисију пуну лажи, незнања и подметања, не би били у стању да разговарају. Јер, Владика је ерудита који говори десетине страних језика, а они су само мали пиони у игри господара зла.
Ако нашу Цркву упоредимо са фортификацијом средњовековних манастира, Владика Иринеј Бачки стајао би поносно као Дон Жон кула! Зато смо им тај напад одбили лако! Али, они сада иду даље. Залазе међу црквене редове, стварају раздоре. А зашто то раде? Зашто не нападају РТС? Јер он није српски. РТС је фирма која ради у Србији као и многе стране фирме. Као што нам, нажалост ни војска није српска већ Војска Србије.
Једина узданица, једини бедем који је остао и чврсто стоји на својим српским коренима је СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА!
И, зато, знајте, колико је год будете нападали, толико ће расти и бујати број младих Милошем задојених браниоца српства и крста!
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
P.S. Написано у спомен недавно преминулој уредници портала ЧУДО, Софији Ињац. Вјечнаја памјат.