У пламену Нотр Дам,
Светиња – распукла жишка.
(Мени се чини: у исти дан
Гори моја Љевишка).
У давном неспокоју,
Сестринско звоно њено,
Победу у Косовском боју
Огласило васељеном.
Очи света ка стихији,
Ка бакљи Нотр Дама.
У далекој Метохији
Љевишка горела. Сама.
Звоно дугу ноћ слути.
Огањ ка Свевишњем буја.
Немоћни ктитор Милутин
И мајка му, од Анжуја.
Боже, где си, да знам,
Док клечим у Паризу
И молим за Нотр Дам –
С Љевишком, срцу близу?
Париз и Призрен спојени,
Док тече огњена Сена…
Причињава се мени:
Тече сред Призрена.
Јецај с тмином се бори.
Душа за вечношћу грца.
Нотр Дам сред ока гори .
Љевишка гори сред срца.
literaryworkshopkordun.com
