Свевидећи мој
Грозд сам у Твојој
Свемоћној Руци.
Из сваког мог
(крвавог) зрна
Цедиш Капи Жудње
Навек жеднима.
Зрно сам
Тајних Љубави
Што скупљају капи
Украдених пољубаца.
Зрно за ратнике,
Којим се причешћују,
И соколе
Пред битку.
Зрно,
За нероткиње,
Што руменом крвљу
Твога сока
Крв своју
Плодом
Заробити би хтеле.
Зрно,
За светковине
На којима крв узбуркава,
И Љубавници, Ратник и Нероткиња
У колу заиграју.
Зрно сам
Што путир
Сузама пуни
Скрушено
Уз високи звоник
Ка теби гледајући:
Свемогући мој,
Твој сам Грозд.
Евенка и сенка
Твојих промисли –
Цеди,
И претачи
Из мене
Ту ви(ли)нску сласт.
Догод ме има.
literaryworkshopkordun.com
