Лепота над лепотама је пропадање у блискост.
Најлепша пропаст, од свих узимања и давања.
Сенке су пропадале наизменично,
држећи бројаницу са три мала прста.
Ако би хтеле да се осене,
правиле су резове на површини срца.
Лутајући кроз јесен, упознале су шуму,
најопасније место за прикривање стрепње.
Да ли ће одбранити мит о изгубљеном смислу,
или ће пропадати до судњег дана?
Сенке су одрази пенушавог вина.
Пропадање је кретање њиховог певања.
Блискост је повезивање мисли, у свиленкасту мрежу
