Музика је утихнула, сенке су се надвиле.
Имам потребу да шапућем, да дошапнем нешто што није ни песма ни прича. Словима да те додирнем. Да васкрсле мисли претворим у облак који ћеш препознати као прстен који носим око врата.
Април је пробудио птицу која ћути као сфинга, која пева као дрво. Тешко ме је било покренути из страха да ћу још једном умрети. Покренула сам се и сада желим много бесконачних живота, ситних као латице, великих као жуте звезде.
Април је пробудио сећање на двадесет хиљада километара путовања ка теби. Двадесет хиљада трептаја док промиче равница а жито се таласа.
Путујући, гледала сам куће и напуштене салаше. Увек бих видела тебе, како ме држиш за руку, а другом руком месиш хлеб да нахранимо душе.
Април је пробудио сећање на радост. Срећно путуј, љубави.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име