Kao i sve bogoslovske zamisli Svetog Maksima Ispovednika, ideja o oboženju poticala je iz hrišćanske drevnosti i bila je uobličena upotrebom kod grčkih otaca. Spasenje shvaćeno kao oboženje bilo je predmet hrišćanske vere i poruke Svetog Pisma. Svrha molitve Gospodnje bila je da ukaže na tajinstvo oboženja. Krštenje se vršilo u ime životodavne i bogotvoreće Trojice (Maksim Ispovednik, Asketski život 2, PG 90: 913). Kada je zvanicama na svadbi u Kani, kako opisuje Jevanđelje po Jovanu, rečeno da je njihov domaćin čuvao dobro vino do sada (Jovan 1, 10), to se odnosilo na sačuvanu za kraj Reč Božiju kojom se ljudi obožuju, kaže da se još ne otkri šta ćemo biti (1 Jovanova 3, 2), time se ukazuje na buduće oboženje onih koji su sada postali deca Božja (M. I. Odgovori Talasiju 9, PG 90: 285). Kada je apostol Pavle govorio o bogatstvu (Efescima 1, 18) svetih, ono je takođe označavalo oboženje. No dva glavna odeljka Svetog pisma u kojima se spasenje shvata kao oboženje jesu: psalamski stih ja rekoh: bogovi ste, koji je naveden u Novom zavetu (Psalmi 81, 6; Jovan 10, 34); i novozavetno obećanje da će verni postati pričasnici božanske prirode (2 Petrova 1, 4). Prva od njih je značila da će pravedni ljudi i anđeli postati oboženi, a druga da „sjediniti se sa Hristom“ jeste put za oboženje. Upodobljavanje Hristu predstavljalo je obožavajuću silu koja je ljude činila božanskim. Već je grčki paganizam znao da je potrebno izdignuti se iz svakodnevnog života u sozercavanje, ali je grčko hrišćanstvo otkrilo da iznad ova dva postoji i treći stupanj, u kojem čovek biva vaznesen i obožen. Spisi Dionisija Areopagita učili su pristalice sozercavanja da je Bog ne samo iznad sve postojeće stvarnosti već iznad same suštine; tako su stigli i do istinskog smisla oboženja.

Neophodna pretpostavka za spasenje shvaćeno kao oboženje bilo je ovaploćenje Logosa Božijeg, jer je svrha Gospodnjeg očovečenja bilo naše spasenje (Maksim Ispovednik, Asketski život 1, PG 90: 912), U stvari, reč bogoslovlje se kod pojedinih pisaca kao što je Dionisije Areopagit koristila da označi tajinstvo ovaploćenja i srodna pitanja. Prvobitni čovek je bio stvoren za način razmnožavanja koji je bio obožujući, božanski i neveštastven (M. I.Sholije uz “O božanskim imenima“ Dionijija Areopagita 2. 9, PG 4: 225), ali je njegov pad u greh značio da je ovaj božanski plan zamenjen i da je čovek porobljen veštastvenim načinom razmnožavanja u kojem vlada seksualna strast. Zbog ovoga je Logos Božiji postao čovek, da bi čoveka oslobodio takve strasti i da bi ga vaspostavio u stanje za koje je bio stvoren. Tako se Bog očovečio da bi se mogao obožiti. Nedelja praznika Vaskrsenja, prva nedelja, mogla se shvatiti ili kao simbol budućeg fizičkog vaskrsenja i netruležnosti ili kao slika budućeg oboženja kroz blagodat (Maksim Ispovednik, Ambigva 64, PG 91: 1389). Na koncu su, naravno, oba istovetna za vernika. Suštinsko određenje Jevanđelja skopčano je sa ovakvim shvatanjem spasenja; to je „poslanje od Boga i poziv čoveku kroz ovaploćenog Sina koji verujućim u Njega daruje platu pomirenja sa Ocem – večno (αγεννητον) oboženje“ (Maksim Ispovednik, Odgovori Talasiju 61, PG 90: 637). Premda se oboženje izričito ne spominje u svakoj jevanđeljskoj odredbi, ono je posredno prisutno kao sadržaj spasenja koje Jevanđelje propoveda.

Izraz „koji daruje platu“ navodi na dvosmislenost u shvatanju oboženja, jer „po Maksimu je moguće reći da, s jedne strane, u ljudskoj prirodi ne postoji sila koja je sama u stanju da oboži čoveka, a sa druge strane pak da Bog postaje čovek u meri u kojoj je čovek sebe obožio“ (Lars ThunbergMicrocosm andMediatorThe Theological Anthropology of Maximus the ConfessorLund, 1965; srpski prevod: Mikrokosmos i posrednik, Beograd-Šibenik 2008, str. 457-458. org. izdanja). Biblijski iskaz „bogovi ste“ ne treba razumeti u smislu da je čovek imao sposobnost da bilo kroz prirodu, bilo kroz svoje sadašnje stanje ostvari oboženje; on ga je mogao ostvariti i ovo uzvišeno ime primiti jedino kroz usinovljenje i blagodat Božju. Drugačije, oboženje ne bi ni bilo dar Božji već delo same ljudske prirode. Nijedno stvorenje nije u stanju da se oboži kroz sopstvenu prirodu, jer ne može da obuhvati Boga. Ovo se može ostvariti jedino blagodaću Božjom (Maksim Ispovednik, Odgovori Talasiju 22, PG 90: 321). Oboženje nije stvar ljudske sile, već jedino božanske sile. Ovakvo ponovljeno i nevosmisleno nastojanje na božanskoj blagodati kao suštinskoj za oboženje nije imalo za cilj da isključi ljudsku slobodnu volju iz učešća u onome što se zbiva. Jer „Duh ne rađa volju lišenu htenja, već je oblikuje da žudi za oboženjem“ (Maksim Ispovednik, Odgovori Talasiju 6, PG 90: 280). Stoga suprostavljenost između božanske blagodati i ljudske slobode, koja je tokom više stoleća mučila zapadno bogoslovlje, u tom vidu nije predstavljala teškoću za istočnohrišćansku misao. Značajno je možda primetiti da su neke od najobuhvatnijih rasprava po tom pitanju iskrsle u sučeljavanjima sa islamom.

Svrha dara oboženja zadobijenog ovaploćenjem Logosa nije, međutim, bila da ostane skriven. Ticala se božanskog otkrivenja, objavljenog ljudima kroz sveštena učenja. Stoga je „savršeno spasenje“ imalo parnjaka u savršenom ispovedanju (Maksim Ispovednik, Bogoslovske i polemičke opuskule 7, PG 91: 76), i jeretici su se oboma suprostavljali. Kako je Bogom otkriveno učenje sadržavalo istinu spasenja, učenja svetih je umesno bilo nazvati „bogotvorećim svetlostima“, jer su verne prosvećivali svetlošću istinskog znanja i vodila ih oboženju (Maksim Ispovednik, Sholije uz “O božanskim imenima“ Dionijija Areopagita 1. 3, PG 4: 197). Tako isto je i za posrednike blagodati i otkrivenja svojstveno bilo da objavljuju poznanje božanske istine preobražavajući smrtnog čoveka oboženjem. Reč je o tome da se, najpre Sveto Pismo, nije svodilo samo na puko iznošenje povesti otkrivenja i spasenja, pošto smo kroz božanska pisma očišćeni i prosvećeni za svešteno rođenje od Boga. Zatim ni svete tajne nisu samo predavale blagodat, pošto smo kroz pričešće i kroz obred miropomazanja usavršeni u znanju (Maksim Ispovednik, Sholije uz “O crkvenoj jerarhiji“ Dionisija Areopagita 5. 3, PG 4, 161). Istina spasenja je darovala više od poznanja, nikako manje. Kroz poznanje spasonosne povesti Hristovog ovaploćenja, smrti i vaskrsenja moglo se izdići u sozercavanje slave i konačno tajinstveno sjedinjenje s Bogom: ali se ovim poznanjem moralo započeti. Kroz opitnu filosofiju ili delatni hrišćanski život, pojedini verujući su se izdizali od tela Hristovog do Njegove duše; kroz sozercanje su drugi bili osposobljeni da od duše Hristove dosegnu do uma Hristovog; kroz tajinstveno sjedinjenje nekolicina je bila u stanju da ide još dalje, od uma Hristovog do samog Njegovog božanstva (Maksim Ispovednik Ambigva 47, PG91: 1360). Pri tom je za sve njih nepohodno bilo istinsko bogopoznanje u Hristu.

Sjedinjenje s Bogom i njegov preduslov, očišćenje, bili su, tako, usko vezani za (po)znanje. Objašnjavajući odeljak kod Grigorija Bogoslova, Maksim je tvrdio da je mistagogija kroz poznanje osnovni činilac očišćenja uma Duhom Svetim, čak iako je ovaj dar davan samo onima koji su već stekli dar svetosti. Vera je bila shvaćena kao temelj koji podupire dela blagočešća, ono što pruža uverenje da Bog jeste i da sve Božansko jeste stvoreno (Maksim Ispovednik, Poslanice 2, PG 91: 393, 396). Kao takva, vera je predstavljala osnov i nade i ljubavi, bez nje su i jedno i drugo bili nepostojani. Carstvo Božije, kao ostvarenje sjedinjenja s Bogom, predstavljalo je „delatnu veru“ (M. I. Odgovori Talasiju 33, PG 90: 373). Takva vera bila je sasvim osobena po svome sadržaju i predmetu. To je bila crkvena vera… kojom smo vođeni u nasleđivanje dobra. Vera je bila spojena sa pravoslavnim dogmatima Crkve, koji su učinili mogućim i nadu i ljubav. Bez vere je nemoguće bilo dosegnuti spasenje. Tako je i upozorenje apostola Pavla protiv onih koji čine razdore i sablazni protiv nauke koju vi naučiste (Rimljanima 16, 17), shvatano kao napad na one koji ne prihvataju blagočestive i spasonosne dogmate Crkve.

 

 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku, preuzmite našu aplikaciju za ANDROID

grigorijepalama.wordpress.com

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime