Топлина нека к њему ме вуче,
Вјешта игра валова живота,
А, чежњиве мисли свакодневно муче,
Да баш, у завичају, доживи се стота.
Завичајно сунце ближе је и љепше,
Све је двапут топлије и срцу је драже,
И небо је плавље, мирисније су руже,
Свој са својим, тако се каже.
Нијесу ово ријечи без реда и смисла,
Већ животна ријека која у круг тече …
„Најљепше је у свом завичају!“
Како једном давно пјесник рече.
Док си млађи вјетрови те носе,
Од једног до другог краја свијета,
Ал, када ти једном посиједе косе,
Зажелиш се из свог завичаја цвијета.
Тада ти оживе успомене старе,
Рођење, дјетињство, младост и одлазак,
Љубиш сваки камен, своје земље драге,
Нека је благословен свачији повратак.
 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име