Ја не умем тихо,
као лопов,
да се кријем иза маске
лажи и претварања…
Ја ошинем као бичем
по осећањима,
болно и снажно,
као циганин коња…
Ја не умем да ћутим
о својим сањаним данима,
ни више ни мање,
већ бучно
без тачке и зареза
изврћем своје стање
мучно
и све то претварам у смех
који у другима
звуком оног истог бича
одзвања!
