Реци ми, молим те, да ли још има оних врелих кифли, посутих сољу, код оног дебелог пекара са поцепаном мајицом на стомаку, коме вири пупак као најстрашније око Kиклопа?
Волела бих да знам да ли се сећаш мириса липа на путу у непознато?
Реци ми, молим те, зашто љуто и слатко могу да буду добра комбинација и коме? То ми никада неће бити јасно…
Еј, сада сам се сетила, никада те нисам питала, да ли си икада размишљао о мајци? Да ли си ти, такав, имао мајку? Шта је тебе, таквог, родило? Верујем да си сам себе родио…
Реци ми, још само ово, да ли си и даље колекционар маски? Да ли и даље путујеш по свету и купујеш оне ретке, скупе маске богатог света, глумиш радост због обиља и бојиш се немаштине?
Ма, само да знам, да ли твоја страст још има наде или је безнадежна у том твом вештачком осмеху, са очима кловна?
Ма, молим те, да ли имаш храбрости, икада, да видиш сопствено лице?
А? Да ли би себи рекао истину икада? Или си остао кукавица без маште, надувани пајац са умишљеном мисијом успешне индивидуе?
Боже, реци му Ти кад не може он себи!
