Ноћ као густо мастило
ја држим у рукама
са склопљеним очима
видим цео свемир,
питам се,
а одговор знам и сама,
да ли је живот само
путања сунца
од свитања до смираја
дана?
Kад загризеш живот
зубима очаја и глади
и сок из њега почне да пада
љубав је та
која га заслади
и осим
чежње
патње
и јада
на крају свих
на крају свега
остане нада!
