Јосиф Чернов (1893-1975) митрополит Руске Цркве
Два пута је био у совјетском логору. Први пут од 1925-1927.други пут од 1935-1940. Није имао никакву кривицу. Осуђен је по тачки закона 58. Та тачка је се односила на кривицу оних који су верујући. Њихова вера је била кривица!!!
Какав је био митрополитов живот у логору?
-Прао је рубље затвореницима.
-Кувао им је кашу.
– Радио са телима мртвих. Наређено му је било да тела отвара а затим након прегледа зашије. Опевао би их тихо и затим сахрањивао.
– Чистио је пљуваонице у које су пљували туберкулозни затвореници.
– Руке и ноге су му биле промрзле.
– Криминалци у логору су га тукли.
И усред свега тога он пише песму…
ЂУРЂЕВЦИ
Како би светлост љубави и радости
У срцима нашим била увек нам спас
Чедни ђурђевци, пролећем милим
Цветају овде код нас.
У зорицу тиху пролећну
Најлепше одело носе
На стаблу њиховом танком,
Сјаје се капи росе.
Мудрост стара и древна
Присутна у бојама живота,
Била је скривена у ђурђевку,
Та неземаљска лепота.
И није нама то речено,
Да та белина, света од давнина,
Као од тамјана, из њиховог букета
Истиче мирис као милина.
И нису тек тако народи стари,
За срце болно и ране зле,
У њему налазили лекара доброг
Који је целио ране те.
У шапату бреза се јави,
Кад дође пролеће рано,
У свет патње и туге,
Ђурђевак нам Христос је дао.
(Митрополит Јосиф Чернов је 1970.када се упокојио патријарх Алексеј Први, био предложен као један од његових наследника, али је одбио ту почаст.)
ЧУДО
(Препев песме „Ђурђевци“, Владан Ракановић)
