Узаном стазом.
Корак по корак.
Тежак је пут, знај!
А ја.
Стојим у храму.
Стојим…
Опрости!
Опрости ми што нисам пажљив.
Да приносим, службу теби.
Већ мислим.
Како се смрћу живот добија?
Како се животом осваја слобода?

Носиш крст свој.
Носим крст мој.
Путујеш Голготом,
Путујем животом.
Мириш се са вољом Божијом.
Са сваким ударом бича, што месо кида.
Кажеш:
Опрости им!
Опрости!

А ја, ропћем на тебе
Хулим!
Крст јесте тежак.
Ал’ бича ни не видех.
Мада сам те често и сам ударао са њим
За најмању несрећу кривио тебе.
Сваки успех приписивао само себи.
Опрости!

Створили смо право,
Укинули заповести твоје!
Руке су раширене,
Али ексери пролазе кроз срце.
Да убију љубав.
Зашто?
Зашто си трпео?
Трпиш?

Знам да си сваког тренутка могао да сиђеш!
Дођеш!
Да направиш чудо.
„Али ти ниси сишао са крста
Јер би чудом заробио човека“
За праву веру потребна је слобода.

Сишао сам у свој мрак.
И угледах светло.
Негде у дубини…
Ипак сам био слуга твој
О, Боже…
Па ти јеси Бог мој!

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име