Када размишљамо о Мајском преврату којим угашена краљевска династија Обреновића, обично помислимо на Аписа, црну руку и доцније Солунски процес којим су се Карађорђевићи „одужили“ човеку који их је довео на престо. Ретко ко помисли на Ђорђа Генића, министра полиције који је организовао заверенике.
Kао организатор Мајског преврата 1903. овај министар унутрашњих послова био је познат као „човек крвавих руку“
Историја је Ђорђа Генчића забележила као „човека крвавих руку“, јер је баш он организатор Мајског преврата 1903. којим је угашена династија Обреновића.
Од авантуристе до министра
Генчић је рођен 1861. у Великом Извору код Зајечара, у богатој породици власника великог земљишта и неколико рудника угља. Школовао се у некој приватној трговачкој школи у Бечу, а онда га је авантуристички дух одвео у Русију, где је похађао војну школу. Упркос танком образовању, по повратку у Србију именован је за управника Ниша, па за начелника Нишког округа… Извесно време провео је на служби у Народној банци, а у лето 1899. постао је министар унутрашњих послова у влади Владана Ђорђевића, подржавајући његову политику чврсте руке и полицијске стеге.
Генчић је био одан пријатељ краља Милана и стога наклоњен и његовом сину Александру. Али кад је овај саопштио да ће се оженити дворском дамом своје мајке, разведеном и 12 година старијом Драгом Машин, 1900. поднео је оставку и сву своју енергију и везе усмерио на осујећивање тог брака јер га је сматрао штетним за Србију. Претњама и уценама Генчић је убедио Драгу „да у интересу Србије“ остави Александра. Александра је хтео да наговори да се одрекне круне и да на престо врати Милана, ожени га неком принцезом и настави лозу Обреновића… Уплашена Драга је, према ономе што је Генчић причао, била спремна да пође његовим колима у добровољно изгнанство. „Али тада мој пратилац официр Нешић поквари све то једним нетактичним гестом. Пошто је врло неспретно похвалио Драгино одрицање изреком да је бољи мршав мир него дебела парница, додао је с нешто ироније да је то боље, јер, уосталом: … ‚Где сте ви за краљицу!“ На те речи неумесне и нетактичне Драга се усплахири, њене очи севнуше страховитом љутњом и она се угризе за усне. Болно увређена, ‚преврте‘ се и ја то осетих.“
Kад је и Милан из Беча поручио да се неће враћати у Београд, Генчић је преломио. У интервјуу који је дао на ту тему годину дана пред смрт, 1938, рекао је: „Kроз свест ми је прострујала мисао: на твоје раме и на твоју главу, Генчићу, пада једна тешка дужност! Ти ћеш да успоставиш ред у овом хаосу и у овој смоли што се запекла у машинерији наше политичке будућности!“
Окупио заверенике
Уз помоћ сестрића, поручника Антонија Антића, изградио је завереничку мрежу међу младим официрима, затим је успоставио контакте с Kарађорђевићима… и Обреновићима је 29. маја 1903. дошао крај. Није му од преврата ишло добро у животу: за сваку добит у послу говорило се да је „наплатио преврат“, а због крвавих руку није био пожељан политички партнер. Тестаментом је оставио велику суму новца у добротворне сврхе, захтевајући да се то не објављује у јавности. У његовој кући у Београду данас је Музеј Николе Тесле.
Иронично је да је Генчића, уз скандал о којем се причало, жена оставила због Арсена, брата Петра I Kарађорђевића, којег је баш он довео на престо.
