Ђакон Николај Сапсај, рођени Београђанин, докторанд Кијевске духовне академије, није могао да претпостави да ће се у четвртак ујутру пробудити у држави у којој је проглашено ратно стање и да неће моћи да се врати с породицом у Кијев.
За „Политику” је јуче по подне из Винице, где се налази с породицом, описивао муњевито смењивање догађаја. Николај је, иначе, на самом почетку ове године рукоположен у чин ђакона у Флоровском манастиру руком митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија, поглавара Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Потиче из угледне руске свештеничке породице и наставља традицију оца Григорија, српског свештеника, и деде Нестора, руског епископа.
Сапсај описује да је прошле недеље, после литургије у Благовештењском храму у Кијеву, где тренутно служи током докторских студија на Кијевској духовној академији, решио са супругом да на неколико дана оду до њених родитеља у Виницу са ћеркицом Николином. Нису ни слутили да ће ту морати и да остану.
– Боравак у Виници искористили смо да посетимо женски Браиловски манастир, где је привремено седиште митрополита виницког и барског Варсонофија јер су административни центар Виницке епархије још од краја 2018. године правним махинацијама отели представници расколничке фракције „Православне цркве Украјине”. Када је у среду увече у Украјини било уведено ванредно стање, нисам се превише на то обазирао. Мислио сам да ујутру видим које су измене донесене у свакодневном животу. И уместо да у четвртак устанемо уз будилник и кренемо назад за Кијев, мало пре шест сати пробудиле су нас ваздушне сирене. Пробудили смо се у држави где је уведено ратно стање – каже Николај.
Размишљајући шта да чине, уз непрестано одговарање на забринуте поруке и позиве из Србије, млади родитељи одлучили су да, ипак, остану ту где јесу, а ускоро су схватили да су донели исправну одлуку јер не би ни могли да уђу у Кијев, нити да изађу из земље.
(Фото: Лична архива)
– Останак су подржали и моји родитељи, који су се затекли у сличној ситуацији са мном у Београду 1999. Отац ми је рекао да као што је он остао с верним народом у држави где је рукоположен у време када је људима подршка била најпотребнија, тако исто разуме свештеничку дужност да будем у ово ратно доба с народом где вршим ђаконску службу. Сваким даном ситуација у Украјини се муњевито мења. Да смо којим случајем кренули за Кијев, не бисмо успели да уђемо у град јер су већ у петак били блокирани улази са западне стране, а и на самом путу до Кијева било је уништено неколико мостова и на неколико места су бачене бомбе на сам коловоз. Да смо кренули на границу, питање је да ли бисмо и док пишем овај текст још увек стигли до ње, јер су колоне километарске. У Украјини је ових дана на снази и полицијски час, стога је од 22 до седам забрањено кретање. Док сам писао овај текст, у Кијеву су продужили тај период, те је забрана кретања од 17 до осам часова – каже нам Николај.
У храмовима Украјинске православне цркве (УПЦ) Московске патријаршије служе се богослужења, али због полицијског часа њихова је сатница промењена, а у свим црквама се узноси посебна молитва за мир. Такође, по благослову митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, епархије и манастири УПЦ позвани су да организују помоћ избеглицама и свим жртвама ратних дејстава у Украјини, а сви подруми кијевских храмова отворени су за могућност да буду склоништа од гранатирања и бомбардовања.
– У Виници, у храму где служи таст, прва литургија је обично била у 6.30, али сада почиње сат касније. Важно је да се богослужења одвијају и за време ратног стања. У петак увече и у суботу на Задушнице на богослужењима је било знатно мање људи него обично јер су многи отпутовали, неко у други град, неко на село, а неко се запутио према граници. Мада људи махом остају код куће. Ситуација је као када је био уведен карантин због ковида, само што се сад током дана и ноћи могу чути ваздушне сирене. У вртлогу информација и дезинформација, када људи долазе до граница депресије, патње, страха или мржње, неопходно је дистанцирати се на неко време од свега тога. Барем накратко. Јер где год да се нађете, у кући, продавници, на пумпи, у апотеци, сви само причају једно те исто. И свако има своје виђење, свој извор, своју визију коју покушава да наметне осталима, што неретко доводи и до свађа и препирки чак насред улице. Зато и не чуди да многи излаз из тога траже управо у храму, у молитви током богослужења које је ванвременско и надземаљско. Али људи долазе и за савет, за молитву за мир јер је ова ситуација поделила многе укућане, многе породице су заузеле супротне стране – прича нам Николај.
Додаје и да је у Кијеву тренутно право ратно стање, као и да је ситуација веома напета, а градске власти покушавају да то смање увођењем дужег полицијског часа.
– Откако је уведенo ратно стање у држави, Украјинска православна црква је наставила да молитвено подржава сву своју духовну децу. Служили су се молебни за мир. Током литургије чита се посебна молитва да настане мир и да сва духовна чеда остану неповређена. Уследило је и званично обраћање митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија у којем се моли за мир, за Украјину, за војнике и народ, и умољава руског председника да се прекину ратна дешавања, да се не би поновио Каинов грех братоубилачког рата. Јер, како је навео митрополит Онуфрије, украјински и руски народ су примили крштење на Дњепру. Осим речи и молитве, митрополит Онуфрије је благословио да храмови и манастири свих епархија Украјинске православне цркве дају уточиште свима којима су потребни смештај и заклон. Тако се у Кијевско-печерској и Почајевској лаври поред неометаног одвијања богослужења могу срести и људи који су дошли да нађу мир и уточиште. Пратићемо даље ток дешавања уз молитву да настане мир у Украјини и међу словенском браћом – закључује ђакон Николај Сапсај.
Политика
