МУШКО-ЖЕНСКИ ОДНОСИ
#1 Како је Бог установио однос мушкарца и жене: Задаци и улоге
По Божијем промислу мушкарац и жена имају задатак да (мудро) управљају земљом (1 Мој 1: 26, 28) и, наравно, својим животима и животима оних који су им повјерени. При томе је Бог намијенио мушкарцу улогу да води (Еф 5:22-24), а жени да му у томе помаже – да жена буде, како вели Свето Писмо, адеквтна „помоћница“ [хеб. езер] (1 Мој 2:18). Тиме Господ не дегеадира жену нити узвисује мушкарца, већ указује на то да имају различите улоге. Наиме, мушкарац и жена су другачији по конституцији, по начину размишљања, по својим способностима и, сходно томе, по својим улогама у свијету и Цркви. У складу с тим, мушкарац води а жена прати, он крчи пут а она га утврђује, он осваја а она чува одступницу. У тој надопуњујућој кореографију сваки за себе и обоје заједно остављају специфичан и уникатан траг.
Дакле, вођство у браку и породици није продукт мушког шовинизма, сексизма или мисогиније, већ намјера Твораца Универзума који је тако одредио по своме промислу (1 Мој 2:18, 3:16; Еф 5:22-28) како би све било „веома добро“ (1 Мој 1:31). При томе, кључно је истаћи, Бог је благословио мушкарцу да води у љубави и самопожртвовању. И не само благословио, већ је сам Господ показао примјером како се води – баш онако како Христос из љубави води своју Цркву жртвујући се за Њу (Еф 5:27) исто тако и муж има задатак да води своју домађу цркву (своју жену и њихов пород) – да себе преда за њу да постану свети и непорочни како би заједно пришли Богу без гријеха (Јов 17:21).
Да је Творац сматрао да мушкарац може сам да управља, не би било потребе да му обезбјеђује помоћницу. Но Господ сматра другачије, наглашавајући да „није добро да мушкарац буде сам“ те потом ствара жену (1 Мој 2:18). Према томе, „помоћница“ у овом контексту никако не подразумијева женину инфериорну улогу у односу на мушкарца (коме помаже на заједничком задатку), већ означава ону која учвршћује, ојачава и допуњује. Да је то тако увјерава нас чињеница да се истим термином у молитвама и химнама обраћамо Мајци Божијој кад је називамо „брзом Помоћницом“, и никоме не пада на пада на памет да због тога Царицу Небеску и нашу „брзу Помоћницу“ сматра у било чему инфериронијом од себе – напротив. Заиста, логично је да кад од некога тражимо помоћ да ту особу не унижавамо већ уздижемо и гледамо са захвалношћу. Природно је дакле да такав однос мушкарац гаји и према својој жени, вјерној помоћници на животном путу.
У наредном наставку
[…] […]