Библија у издању Јеховиних сведока је препуна референци, које један библијски стих, у циљу егзегезе, повезују са једним или више других библијских стихова. Тако, стих Јн.1,1 У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, повезују са Кол. 1, 15 и ПрС. 8, 22. Најпре, након дела реченице У почетку беше Логос (у њуховом преводу: У почетку је била Реч), стављају референцу на Посланицу Колошанима Светог апостола Павла 1, 15. У грчком изворнику тај стих гласи: ὅς ἐστιν εἰκὼν τοῦ θεοῦ τοῦ ἀοράτου, πρωτότοκος πάσης κτίσεως.

Апостол Павле овде Говори о Господу Исусу Христу. Превод на српски језик гласи: Који је икона Бога невидљивог, прворођени пре сваке твари. Апостол Павле Логоса назива иконом Бога невидљивог и каже да је Он прворођени пре сваке ствари. Овим апостол Логоса одваја од твари, јер не каже да је створен пре сваке твари, него да је прворођени пре сваке твари. Од кога је рођен? Од Бога Оца, он је Његов јединорођени Син. Прворођени не значи просто да је Он рођен пре стварања света, него да је Његово рођење пре сваког времена, односно да припада вечности – Прворођени је савечан Ономе који га је родио.

Јеховини сведоци кривотворе грчку именицу πρωτότοκος (прототокос, прворођени) и наведени стих овако преводе: Он је слика невидљивог Бога, првенац свега што је створено. Оваквим кривотворењем Јеховини сведоци апостолским речима дају јеретички, аријански смисао – Логос је првенац свега створеног, односно Он је првостворени. Да подсетим, аријанци су управо тако и учили – Бог најпре ствара Логоса, а потом кроз њега ствара свет. Међутим, πρωτότοκος није просто првенац, него прворођени – а поготово није првенац у смислу првоствореног. Сама етимологија именице πρωτότοκος то показује. Ако је рашчланимо, добијамо: πρῶτος (протос, први) и τίκτω (тикто, родити). Нису Јеховини сведоци без разлога именицу πρωτότοκος превели као првенац – врло су свесно одсекли оно рођени у тој именици, како би у контексту наведене реченице Логоса везали за твар, односно како би негирали његову вечност и његово божанство – једносуштност са Оцем који га вечно рађа. За твар се никако не може рећи да је од Бога рођена, нити да је, након Логоса, другорођена. Јер оно што је рођено – исте је природе или суштине са Оним ко га је родио, док оно што је створено, нужно је и различите природе или суштине од свог Творца.

Исти је смисао и са другом референцом, коју Јеховини сведоци стављају након другог дела реченице у Јн. 1,1 – и Логос беше у Бога (у њиховом преводу: и Реч је била с Богом). Наиме, тај део реченице повезују са стихом 8, 22 из Прича Соломонових. Грчки текст (Септуагинта) гласи: κύριος ἔκτισέν με ἀρχὴν ὁδῶν αὐτοῦ εἰς ἔργα αὐτοῦ.

Превод на српски језик гласи: Господ ме је створио на почетку путева својих, пре дела својих.

Превод Јеховиних сведока гласи: Јехова ме је створио, ја сам почетак његовог стваралачког пута, најраније од његових давних дела.

Уочавамо именицу Јехова. Ње нема у грчком тексту (Септуагинти), где стоји κύριος (кириос, Господ). Именицу Јахве (а не Јехова, како „сведоци“ погрешно читају) имамо у јеврејском изворнику (чисто сумњам да су Јеховини сведоци одатле преводили). То старозаветно Божје име се нигде и не помиње у новозаветним списима – у којима имамо искључиво именице Бог, Господ и, наравно, Отац и Син и Дух Свети. Ако бисмо ишли строго по јеврејском тексту, ту бисмо нашли нешто другачији глагол, па би превод гласио: Господ [Јахве] ме је имао на почетку пута свога, старију од сваког дела свога. Овакав превод са јеврејског изворника налазимо код нашег проте Драгана Милина, као и у многим другим преводима, од којих издвајамо латинску Вулгату, где се каже – Доминус посседит ме инитиум виарум суарум (Господ ме је имао на почетку путева својих). Да напоменемо да је ово превод Блаженог Јеронима, из ИВ века и да је он сигурно преводио са јеврејског изворника. Јеврејски текст би врло лако избио аргумент створености Божје Премудрости (Сина, Логоса), али су Јеховини сведоци из тог текста позајмили само Божје име – очигледно јер им је тако више одговарало. Но, није проблем да се наведени стих протумачи и у грчкој верзији текста – Господ ме је створио на почетку путева својих…

Наиме, нису Јеховини сведоци измислили ово повезивање одељка из Прича Соломонових са Сином Божјим, односно са Премудрошћу Божјом. Та егзегеза потиче из отачког времена и поготово је била актуелна у њиховој борби са аријанством – које се на ПрС. 8, 22 позивало исто овако како се данас позивају Јеховини сведоци. Међутим, само мало напред, у ПрС. 8, 25, о Премудрости Божијој читамо: πρὸ τοῦ ὄρη ἑδρασθῆναι πρὸ δὲ πάντων βουνῶν γεννᾷ με.

Превод на српски гласи: Пре него што су утемељене планине, пре брдâ роди ме.

У побијању аријанске егзегезе, Свети Оци су користили христолошки кључ тумачења ова два стиха из Прича Соломонових. Свети Григорије Богослов овако повезује створи ме и роди ме:

Обзиром да тамо [у ПрС. 8, 22 и 25] јасно налазимо и Створи ме и Роди ме, кључ тумачења је једноставан. Оно што налазимо да је са разлогом, припишимо човештву, а што је једноставно и безразложно урачунајмо божанству. Зар Створен није речено са разлогом? Јер, каже, Створи ме почетком путева својих за дела своја…

Роди ме је изван разлога; или објасни шта му је претходило. Заиста, која ће се реч успротивити да се за Премудрост каже да је створење због оног нижег [на земљи] рођења, а да је [Очев] пород због оног првог и потпуно неизрецивог [рођења]? (Беседа 30, 2)

Дакле, створи ме се односи на Христову људску природу, а разлог томе је спасење рода људског – Бог постаје човек, да би се извршио домострој спасења. Христова људска природа свакако има почетак у времену, те је за њу исправно рећи да је створена, односно да Син Божји узима створену, људску природу, у времену, у историји. Роди ме се односи на његову божанску природу, на вечну, божанско битисање Сина Божјег, односно Премудрости Божије. Свети Григорије каже да Његовом рођењу не претходи никакав разлог – то значи да нема почетка, односно разлога у времену због којег је рођен. Он, Премудрост Божја, вечно јесте Син Бога Оца. Но, стих ПрС. 8, 25 Јеховини сведоци нису узели у обзир, него су, следујући аријанском лукавству, сецирали само стих 8, 22.

Чувајте се да вас не преваре. (Лк. 21, 8)

 

 

 

 

Преузето са сајта Мисионарског одељења АЕМ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име