У СРБИЈИ је заштићено више од 50.000 патената, а Завод за интелектуалну својину само прошле године примио је готово 6.000 патентних пријава. Упркос великој жељи изумитеља да иновацијама „промене свет“, само мали број патената код нас постане успешан и нађе ширу примену.
Проналазачи и иноватори у Србији више од осам деценија настоје да заштите разне направе за које верују да ће унапредити живот. Међу најзанимљивијим изумима помињу се „штедни“ вентили за водоводне инсталације, самозагревајућа еко-кућа, компјутерска тастатура у облику саћа. Не изостају ни бизарности оличене у животињским шапама за еротску стимулацију или катапулту за обарање авиона из кога се избацује – лопата.
– Ми испитујемо да ли је изум нов, иновативан и примењив, али не и његову корисност – објашњава Јелена Поповић, шеф одсека за документацију Завода. – Мало је генијалних патената, било у Србији или у свету, а према неким подацима, тек око пет одсто покаже се као успешано. Само тржиште може да оцени колико је изум користан.
Поступак за одобрење патента траје, у просеку, између четири и пет година. Завод је лане донео око 300 решења, а дужина овог процеса зависи од гране науке у коју изум спада, сложености испитивања, али и од тога да ли је патентна пријава уредно поднета.
– Због многобројних захтева, поступак за одобрење патената у областима хемије и фармације траје дуже него у случају технике – каже Јелена Поповић. – Када пријава прође формално испитивање, објављујемо је у „Гласнику интелектуалне својине“ после законом прописаног „мировања“ од 18 месеци. Радимо на томе да убудуће цео процес траје краће, између три и четири године.
„Свети грал“ проналазаштва, перпетуум мобиле, вековима представља недостижни циљ за изумитеље. И поред многобројних покушаја да се уздрмају темељи науке и створи систем који ће давати више енергије него што је у њега уложено, у Заводу кажу да је такав изум немогуће патентирати.
– Добијамо такве патентне пријаве и имамо инжењере који их испитују, али перпетуум мобиле се не може заштитити – прича Јелена Петровић. – Такве изуме доносе, обично, најагресивнији проналазачи због велике жеље да региструју такав патент.
КАЗАН ЗА РАКИЈУ
ПРВИ регистровани патент у Србији, који је 1921. године одобрен новосадском казанџији Милану Т. Јовановићу, јесте – казан за печење ракије. Изум за справљење „воде живота“ регистрован је, испрва, 1909. године у Аустроугарској. После оснивања Управе за заштиту индустријске својине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921. године, пренет је у нашу земљу.
novosti.rs
