Овако се називају најтеже могуће патње на које човек може бити осуђен. Такође, овај израз се користи и као метафора кад је неко близу нечега за чим жуди, а то не може да добије.
Израз потиче из грчке митологије и односи се на судбину Тантала, размаженог сина врховног бога Зевса, који је на суров начин казнио свог сина који је презрео очеву љубав и све богове.
Тантал је био богат и моћан краљ града Сипила у Лидији на малоазијској обали Егејског мора. Био је Зевсов миљеник и често је уживао са бесмртним боговима у најљепшим гозбама на Олимпу, због чега је почео себе да сматра надчовјеком, а затим и равним свом оцу Зевсу.
Постао је обестан, охол и уображен; одавао је тајне богова које би чуо на Олимпу, а приликом једне гозбе украо је амброзију и нектар (храна и пиће богова који су их чинили бесмртнима) и однео својим пријатељима. Тантал је с временом постајао све дрскији и покушао је да превари богове на најсуровији начин. Наиме, Тантал је имао троје деце (Пелопа, Ниобу и Бротеја), а да би проверио да ли ће богови открити да је за трпезом послужено људско месо, убио је Пелопа, скувао га и сервирао као храну. Међутим, богови су знали шта је урадио па нису јели, а Пелопа су касније оживјели.
Зевс је одлучио да сурово казни Тантала због његове дрскости и непоштовања па га је бацио у подземни свет и осудио на троструке муке – да вечно буде у самртном страху и вечно гладан и жедан. Тантал је стајао у бистрој води која му је допирала до врата, али би се повлачила кад би покушао да је пије, а изнад главе су му висиле гране препуне воћа које би се подизале кад би покушао да убере плод. Поред тога, изнад главе му је висила огромна стена, која је сваког тренутка могла да падне на њега, због чега је он био у вечном страху. Зато се за некога ко је изложен великим патњама каже да трпи Танталове муке.

 

 

ординација.тв

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име