Шта су јели и пили становници Палестине у доба Рима у земљи која е описан као на којом течемди млеко? Сузан Веингартен води читаоце свог чланка Библијска археологија 10: древни јеловник римске Палестине (Biblical Archaeology 101: The Ancient Diet of Roman Palestine, 2019) кроз древни јеловник. Иако је тешко реконструисати јеловник просечног становника Палестине римског доба и позне антике Веингартен као историчар хране и као археолог је добро припремљена за тај корак. Употреа археолошких остатака и древних текстова као што су Мишна, Тосефта и Талмуд, омогућује склапање мозаика древног јеврејског јеловника.

Одељак из Мишне детаљно прописује минималну исхрану жене која је разведена од мужа: „не мање од две мере пшенице и четири мере јечма недељно… такође неопходно је да јој се да пола мере уља и пола мере сушених смокава или мина смоквиног колача. Уколико јој он то не да, мора да јој уместо тога да друге производе“ који се такође наводе. На основу овога може да се закључи да је јеврејска исхрана укључивала грануласто и манунарско поврће (пасуљ, грашак, леблебију, сочиво), уље и смокве.

Мера која се овде спомиње (qab) вероватно је еквивалетна вредности тежине шест јаја. Ако уколико је је било одређено да се даје половина мере уља недељно, еквивалент тежине су била три јајета. Калорије једва да су задовољавале потребе, а жена је морала да обезбеди  млевење пшенице у брашно, печење хлеба….

Из овог одељка, такође, закључујемо шта је било укључено у уобичајену храну жена. Заправо научници процењују да су наведене намернице сачињавале 75% просечног јеловника. Поменута храна је била главни производантичког света.

Људи су, такође, јели рибу у рзличитим формама (свежу, суву, усољену и димљену). Месо је представљало храну раскоши која се користила само у нарочитим ситуацијама.

Веингартен објашњава да Мишна сугерише шта треба радити са робом која се пронађе на улици, уколикосе зна њен власник. Према њеним правилима роба која није могла да се идентификује и пронађе са конкретним власником припада проналазачу (расут плод, расут новаџ, колач од смокве, хлебне векне, везе рибе, комади меса).

Другим речима, било је људи толико сиромашних да су били спремни да једу храну са земље која је, невероватно, била у свежем стању.

Осим тога, древна јеврејска исхрана обухватала је скакавце, јаја, поврће, махунарке, маслиново уље. Коришћени су и биљни зачини (мирођија, ким, слачица).

Пошто је чиста вода била твда, људи суи каткад мешали воду и вино. Природне антисептичке карактеристике вина убијале су неке од бактерија у води чинећи је питком. Нису, међутим, сви имали приступ вину. Ауторка бележи да је прописина храна коју једе мушкарац била одвојена од хране намењене женама. Вино није спадао у минимални обед, а Тосефта је налагала да „не захтевају вино, вино није пиће сиротиње“. Посредносе закључује да је вино уобичејно било пиће богатих.

Извор: Biblical Archaeology Society

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име