Отац Стивен Поули је директор за обуку и духовну негу за Православне хришћанске затворске службе у САД. Он је свештеник Грчкој православне цркве при храму Светог Јована Крститеља у Пуеблу, Колорадо.
Отац Стивен је почео да служи као затворски свештеник у јануару 1985. Служио је на свим нивоима безбедности у затвору, од минималног до супер-максималног. На крају се повукао из затворског свештенства у августу 2010.
Током тих година, о. Стивен је имао велику привилегију да буде сведок многих невероватних ствари које је Бог учинио у затворима.
У слободно време отац Стивен воли брдски бициклизам, планинарење и пењање. Пре него што је отишао у богословију, био је падобранац у Горској служби, скачући падобраном у дивљини да би се борио против шумских пожара.
Неки сугеришу да је неколико лоших слетања на главу можда утицало на његову одлуку да постане затворски свештеник. (Он, пак, би више волео да мисли да је то био призив Господа.)
Отац Стивен: Део онога што се догодило у затвору са супермаксималним обезбеђењем (осуђеници на доживотну робију; п.п.) је био да су у њих доводили вође затворских банди из разних других затвора.
Један од вођа банде дошао је у наш затвор и ја бих сваке недеље обилазио све људе који су били тамо, а он би стајао и само буљио у мене и никад ми ни једну једину реч не би река.
Буквално би само буљио у мене. Увек бих га поздравио и дао билтен или тако нешто, поздравио га по имену и давао му до знања да ми је стало до њега.
Никада ни речи не би рекао.
Месец за месецом…
Две године.
Ни речи.
Одједном једног дана после две године, био сам испред његове ћелије и он ме гледа и каже: „Оче, можеш ли ми дати нешто о твојој вери да могу да читам?“
Рекао сам:“Апсолутно.“
Тако да га је то покренуло на њедов пут у Православље и пре његовог крштења у веру.
Питао сам га:“Шта се дешавало? Две године ниси причао са мном.“
Рекао је:“Само сам те проверавао.“
Ја сам рекао:“Две године!?“, на шта је он одговорио:“Две године на овом месту не значе ништа. Само желимо да видимо јеси ли то што причаш.
Додао је:“Слушао сам те у обиласцима људи који су у мом домету. И чуо бих пар ћелија даље како неки тип урла на тебе и псује те и кренуо би на тебе…
Увек бих саслушао твој одговор и твој одговор је увек био мек и љубазан.
Коначно сам одлучио после две године да шта год да је то што имаш- хоћу то у свом животу.“
ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=j8_A1NWwEd0
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено:17.11.2022.
