„Син од моје познанице, сестре у Христу, је узео да уради нешто у недељни дан и на крају дана му је упала варница у око (оштрио је нож). Око је почело да отиче и да га јако боли и никакве капи му нису помагале. Онда је он рекао: „Баћушка, помози ми.“ Када је први пут рекао помоћи није било, други пут је рекао помоћи поново није било, а онда је рекао и трећи пут у очајању „Баћушка, Христа ради, помози ми“ – и легао је на јастук. И види он, прилази му баћушка, погледа у њега, помери се метар, два од њега и поче да расклимава крст, скину га, узе на своја рамена и оде. Вјачеслав отвори очи а никакве боли више није било. Слава Богу и баћушки Гаврилу за све.“
(Монахиња Арсенија, град Владимир, 25. 12. 2018. год.)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име