ПИСАЦ – Требало је да прође десет година да признам себи, у ствари, да пристанем на то – писац. Увек сам сматрао да су писци другачији од осталих људи – бољи, паметнији. А онда смо дошли до апсурдне ситуације да је све више оних који се називају писцима. И сваким даном их је све више. А таман сам пристао да будем писац. Мораћу у илегалу, тј да се вратим у људе.
ИСТОРИЈА – Играчка писаца. Некада сам је много волео, више не. Сада је само искоришћавам на сурове и подмукле начине, а она се баш нешто и не буни, знам, вратиће ми. Мењам је, дотерујем, прилагођавам својим књижевним фантазијама и жељама. Ма, ако јој је, ни она није била боља према нама. И поред свега тога некако не можемо једно без друго. Чудан је наш однос.
ВЕРА – Има оних који ме „оптужују“ да сам у својим књигама неверник, јер постављам питања и не пристајем на догме. И онда схватим да нису разумели ни књигу, ни та питања. И Исуса су оптуживали да се дружи са грешницима, те су и мени дражи изгубљени синови него они што седе уз ногу. Вера је када верујете у себе. Наши јунаци често нису добри, али ми их волимо. И једном ћемо се можда вратити кући и затражити опроштај, а можда ћемо са неког брда гледати свој дом и схватити да још нисмо довољно згрешили, окренути се и вратити у свет. Хвала Богу на добрим очевима. Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. (Јеванђеље по Луки)
ИНТЕРНЕТ – Нешто без чега се више не може. Корисна играчка и средство за рад. Да ли смо постали зависни од интернета? Вероватно јесмо, па нека је и тако, ово је 21. век, нема враћања назад. Не бих могао да замислим данашњи свет без интернета.
БЛУЗ – Блуз је прозор у душу. Увек је он ту негде, у позадини, док радим или се одмарам.
ВЕЧНОСТ – Реч коју су људи створили као утеху – вечност не постоји. Осим оних неколико срећника које је историја упамтила по добром или лошем. Сви ми, остали, само смо нека имена на књигама, у општинским документима и надгробним споменицима. А књиге се пале, зар не? А ни гробља не трају вечно. Могу их преорати или поломити мермер. Чините добре ствари и не размишљајте о вечности – нисте бесмртни. Сад већ звучим као стари циник Сиоран.
СУЗЕ – Волим да изазовем емоцију код читалаца, биле то сузе или смех. Равнодушан читалац је неуспех писца. Много људи ми је рекло да су плакали уз моје књиге. Знам, кажем им, и ја сам док сам их писао. Мислим да живимо у времену где се пре заплачете него насмејете. Није то добро, није.
ЧИТАОЦИ – Најбитнији део књижевности. Они вас поставе где вам је место, не критичари, не награде. Уосталом, ми и пишемо да би нас неко читао. Чуди ме када неки писац каже да не пише за публику – па за кога онда пишеш? За себе? Па, онда пиши дневник, па га сам читај.
ИСКУСТВО – Многе моје колеге желе да прво пишу, па да живе, али не иде то тако. Искуство, посматрање, машта – то су три ствари које су потребне писцу. Додуше и таленат, али то је данас мање битно. Можда сам зато и свој први роман објавио у 42. години – сакупљао сам искуство и знање. Верујем да све ствари дођу када им је време, ни раније ни касније. А можда сам једноставно био лењ. Како год, стекао сам искуство за сабрана дела.
ЦИРКУС – Мени увек фасцинантно место, сво саткано од неке чудне радости и још чудније туге. Балансирање на жици девојке у трикоу, пијано тетурање кловна, илузије мађионичара – зар вас то не подсећа на живот? Јесте ли ви бацач ножева или особа на округлој мети која се окреће? Не волим тачке са животињама – оне су још тужније од циркузаната. Сада је већ касно да побегнем са неким циркусом. А није то због туге, није, мајке ми, него ето.
ДУША – Мислим да је имам – расплачем се на неке филмове. То је то, је л да?
ПОСМАТРАЊЕ – Као дугогодишњи новинар научио сам да гледам и слушам и то ми је много помогло у писању. Видите оно што други не примете, чујете оно што не смете, имате сазнања, познајете људе, знате где да тражите и копате. Некада ви посматрате тему, понекад она нађе вас. Морате да широко отворите очи.
ГОДИНЕ – Вратио бих се у своје двадесете и не схватам људе који то не би. Мислим да лажу.
ЗАТВОР – Имао сам промоцију „Пете жице“ у женском затвору у Пожаревцу. Неке жене су ме гледале у очи, неке су све време гледале у под или у шаке на крилу. Било је и жена убица, баш као у мојој књизи. Успео сам да их заинтересујем и кренуле су да ми постављају питања. Плашио сам се да ме само не питају једно: Откуд ја знам како се осећа убица када никога нисам убио? Неколико дана после тога сам само ћутао. И имао утисак да нешто што ми је засело на леђа када сам ушао у затвор, никако да сиђе.
АНТОН ЧЕХОВ – Све чешће хватам себе како из своје библиотеке извлачим класике и изнова их читам. Не можете бити добар писац ако не читате добре писце. Чехов је један од оних којима се увек враћам.
БИБЛИЈА – Књига коју свима препоручујем, били верници или не. Шта бих ја могао да кажем о њој што до сада није речено? С времена на време је отворим и прочитам неки део, па се замислим. У својим књигама често користим мотиве из Библије. Инспиративна је. И поучна.
ПОЛИТИКА – Данило Киш је стално размишљао како да се избави од политике. Сартр је говорио да је књижевност увек ангажована и да ако реч не одјекне на свим нивоима друштва, онда не вреди ништа. Крлежа је политички ангажман писца сматрао илузуионистичким маштањем о слободи. Борхес је говорио да писац не сме да буде индиферентан према стварима у друштву и да не сме да остане неопредељен. Не ретко су писци страдали због политике, попут Солжењицина, Пастернака, Пекића, а са друге стране, имали смо и имамо државне писце који су своје учешће у политици јако добро искористили. Међутим, постоји једна ствар коју нису могли да добију – квалитет властитог књижевног дела. Режимских писаца се нико неће сећати.
ПРОЛАЗНОСТ – Не оптерећујем се тиме. Треба што квалитетније проживети овај живот. Да кроз године прођемо задовољни и срећни. О пролазности нека брину филозофи. И кукавице.
КУЛТ – Србија већ одавно личи на један лош, зао култ, са жртвовањем и слепом оданошћу вођи. Има и нас који не верујемо у све што чујемо, али не можемо изаћи. Па гледамо и памтимо. А чему памћење ни нама није јасно, јер опет долазимо до горе поменуте историје која нам се цери и пљује нас.
