Гост нашег портала био је Хаџи Никола Мијовић, дипломирани теолог и чтец СПЦ, поета и мелод, извођач духовне и традиционалне, али такође и рок и хеви-метал музике. Представљамо и његову нову ауторску композицију „Светом Николају“, посвећену Светом Николају Мирликијском, кога на данашњи дан прославља Православна Црква…

 

ЧУДО Већ дуже време активно радите на пољу мисије Цркве кроз свој уметнички рад. Оснивач сте хришћанске рок групе ЕСХАТОН у којој сте певач, текстописац и композитор, као и појачког сабора РОДОСЛОВ у коме сте у улози солисте и аранжера, а стварате и самосталне ауторске композиције. Можете ли нам рећи нешто више о Вашем досадашњем музичком стваралаштву, схватању уметности као такве, али и улози уметности у мисији Цркве?

 

ХНМ  Од како сам освестио сопствену духовност и кренуо путевима академског богословља, делујем активно на пољу мисије Цркве кроз свој уметнички рад, који је по својој природи хришћански, а самим тим и мисионарски, ево, већ више од две деценије.

Свој мисионарски рад у области музике започео сам са хришћанским рок пројектом, бендом „Есхатон“, чији сам оснивач и у коме сам у улози текстописца, певача, композитора и аранжера, снимивши пар синглова и један албум који носи назив „Чекајући Есхатон“ (2011. године) са чвршћим гитарским звуком и текстовима православне тематике. Иначе, тема мог дипломског рада на ПБФ гласи „Хришћанска уметност и мисија Цркве“ из предмета Музикологија, чиме сам отворио тему проактивне подршке СПЦ савременој мисионарској делатности, са посебним освртом на савремену музичку уметност.

Суштина је да се препознају и активно подрже уметници који су дошли до свог аутентичног православног духовног идентитета, јер они самим тим имају предиспозицију да стварају аутентична дела православне духовне културе, у било којој области уметности да стварају.

 

Моје стваралаштво је нераскидиво повезано са мојим трагањем за личним духовним и националним идентитетом, а који дубоко доживљавам као вид одговорности према заједници чији сам органски део, а та заједница је првенствено моја Црква (којој духовно припадам), мој народ (чије културно идентитетско наслеђе баштиним) и држава мог народа (у којој, хвала Богу, живим и радим).

У том контексту синглови које сам већ снимио и они на којима тренутно радим улазе у сферу друштвеног активизма, јер теме из области биоетике („Мајко“, о светињи живота), утврђивања у аутентичној духовности („Светом Николају“, „Света Тајна Причешћа“, „Умиј ме“, „Вазнесење“ и „Ноћ у Хиландару“), реконструкције и реафирмације аутентичног националног и државног идентитета („Са Косова“, „Плач мајке Србије“, „Краљевина Србија“ и „Певај мајко Србијо“), као и аутентичног, пре свега духовног, идентитета Српске војске („Срб је Христов“, „Деспот“, „Синови српског неба“, „Под Крстом Студенице“, „Под куполом мојом“ и „Бесмртни строј“) представљају горуће актуелне, а неке од њих и веома контроверзне друштвене теме. Према мом разумевању најдубљег смисла уметности, њена мисија је да открива стварност у свој својој комплексности и осмишљава постојање човека и заједнице којој он припада, а она представља и основни конститутивни елемент културе једног народа.

У том контексту уметност пресудно утиче на формирање система вредности једног друштва, тј. она има улогу у ширењу друштвеног наратива који у једном сложеном историјском процесу формира вредносни систем народа и државе. Уметност је вероватно најјаче преостало оружје сваког слободног човека у тренутном свеопштем хибридном рату у коме се налази цео свет, а самим тим и ми као народ и држава, па и као Црква.

Појачки сабор „Родослов“ је настао из потребе за учешћем у културно-уметничком програму у оквиру разних свечаности, те је репертоар углавно духовне и родољубиве тематике и претежно се изводи а cappella.

Током година наступа, издвојиле су се одређене изворне, духовне и националне песме које ће се наћи на албуму који ће носити назив „Српска зора“. За сада је најпознатија и најупечатљивија наша адаптација познате песме „Седам сати удара“, док ће насловна песма на албуму бити адаптација песме „Још не свиће рујна зора“ која је у мојој ауторској адаптацији текста добила један родољубиви, па чак и пророчки карактер.

 

Поред адаптираног музичког аранжмана, ауторске адаптације текста имају за циљ да нам осветле један нови историјски контекст у коме ове песме добијају своју савремену улогу у изградњи аутентичног идентитета нашег народа.

„Родослов“ такође представља и део својеврсног савременог културолошког феномена, јер органски припада једном својеврсном покрету у оквиру српске музичке сцене који је изродио мноштво појачких група и разних врста музичких састава, а које делују широм земаља у којима живи српски народ. Мада, можемо запазити да је то такође пример и у осталим православним земљама. Могуће је да је тај уметнички покрет и својеврстан путоказ, па и сам пут који се врло очигледно отвара пред нама. Према мом дубоком уметничком и духовном осећају то видим као пут ка обједињавању заједничког српског културолошког простора, а можда и нечега већег од тога.

 

ЧУДО:  Главни повод нашег разговора је заправо Ваша нова песма, настала у част Светом Николају Мирликијском, а чији спомен преноса моштију управо данас прослављамо. Кажите нам прво како се осећате поводом завршетка ове песме…

 

ХНМ: Могу Вам рећи да се осећам поносно и што је најважније спокојно, јер знам да сам урадио све оно што је било до мене да ова песма, па и спот за њу угледају светлост дана и крену на свој пут, јер видите, као што је рекао сам Господ ми не можемо без Њега ништа чинити, а камоли овако нешто створити у славу Његову и у част Светих Његових. Тако ја доживљавам и ову песму, која ће имати неки свој живот, а ја ћу се потрудити да јој тај живот омогућим…

 

Песма „СВЕТОМ НИКОЛАЈУ“

СВЕТОМ НИКОЛАЈУ – Хаџи Никола Мијовић

 

Истина ствари те објави

правилом вере и образом кротости

 

Н и к о л а ј е  (2х)

 

Учитељ уздржања био си,

смирењем си стекао почасти

 

Н и к о л а ј е  (2х)

 

У стаду твоме те Бог пројави

да си богатство сиромашних

 

Н и к о л а ј е  (2х)

 

Погледај сада и нас посети,

научи нас, оче, милости

 

Н и к о л а ј е  (3х)

 

ЧУДО: Можете ли нам нешто рећи о настанку ове песме, шта Вас је  инспирисало да је спевате?

Већ годинама, а посебно од момента када сам 2018. године, на празник Светог Николе, посетио Свету српску царску лавру манастира Хиландара на Светој Гори са групом пријатеља. Тада ми се поново открила једна заборављена чињеница, а то је да се на полеђини чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, која је заправо литијска икона, налази икона Светог Николе и некако сам у томе видео и смисао тог мог доласка на тај празник као призив да управо Светитељу, чије крсно име носим, посветим своју духовну пажњу и у будућности и изнедрим нешто достојно његовог спомена.

И, ето, тај благослов је тињао у мени све ове године, док није коначно дошло до момента да сам, будући замољен од о. Ведрана Костића, настојатеља манастира Светог Николе у Врању, да спевам неку духовну песму, осетио да би требало написати песму управо Светом Николи.

 

И тада ми се открила цела визија, који је заправо значај Светог Николе у нашем народу, имајући у виду да је изгледа најбројније мушко име управо Никола, узевши у обзир и женске облике овог имена (Николина, Николија и сл.), а такође је и опште позната чињеница да је то најбројнија крсна слава у Срба. Узевши у обзир да је то такође и наша најбројнија девојачка слава, можемо да кажемо да је Свети Никола неко ко најдубље и највишезначније повезује и интегрише наш народ. Али, ако узмемо у обзир утицај култа Светог Николе и код осталих православних народа, а такође и његов историјски богословски значај можемо рећи да је Свети Никола један васељенски феномен који је веома значајан за очување аутентичног православног идентитета, што је можда у овом тешком и на свој начин бременитом времену и најактуелније, а можда и пресудно у очувању националног и духовног идентитета свих православних народа.

Иначе, желео сам да откријем и изнесем кроз песму ту исконску унутрашњу духовну нит нашег мелоса и и певничког богомољачког духа, те ми није ми била примарна идеја да песма буде у по сваку цену оригинална у текстуалном смислу. А текст је настао је по узору на тропар Светом Николи, тј. општи тропар Светитељу, те се у том смислу може односити и на нашег Светог владику Николаја који је заиста имао све врлине описане у светитељском тропару, па и у овој песми.

ЧУДО: Можете ли нам нешто рећи о самом снимању песме и спота и учесницима у њиховој реализацији?

 

Пошто је очигледно била Воља Божја да се до прославе Светог владике Николаја Велимировића заврши израда песме и спота, једноставно су се поклопиле околности да смо добили благослов од Његовог Преосвештенства епископа ваљевског Г. Исихија и да смо имали на располагању диван дан за снимање. Све је просто одисало Божјим благословом. Иначе, имали смо идеју да снимамо и у кругу манастира Лелић, али је амбијент етно села родне куће Светог владике Николаја био заиста пун погодак, са том предивном панорамом наше прелепе Србије, као што може да се види у споту.

Иначе спот за песму СВЕТОМ НИКОЛАЈУ снимљен је од стране „Реткост дигитал“ видео продукције, у оквиру „АК sound“ продукције, који су радили музички аранжман и комплетну аудио продукцију. Ја сам аутор текста и музике, а уз Александра Ковачевића, који је урадио аранжман и свирао клавијатуре, гости музичари на снимању су били фрулаш Марко Којадиновић и виолиниста Зоран Ковачевић.

 

ЧУДО: Која би била Ваша порука за крај овог интервјуа?

 

Нека би ова песма обрадовала срца многих који ће је чути и пробудити их за молитву Богу нашем, који је диван у Светима Својим и кроз Своје угоднике овог знаменитог и победоносног имена…

Песму СВЕТОМ НИКОЛАЈУ, као и сав свој досадашњи па и будући рад, а на крају и сав живот свој, с љубављу посвећујем Богу и мом милом српском роду, као незнатно зрно горушичино које ће, искрено верујем и надам се, дати духовни плод у своје време…

 

Такође, ову песму сам посветио посебно духовној заједници при цркви Светог Трифуна на Топчидерском гробљу у Београду, а у знак сећања на нашег неумрлог духовника крстоносног протојереја Дејана Дејановића, који је сада засигурно у окриљу свог породичног небесног заступника, Светог Николе, коме се молимо да нас на Богу знан начин и сада учи свему ономе што је важно за наш духовни живот…

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име