Горан Раденковић родом из Ћуприје(18. 08. 1963.), где је завршио Основну школу и гимназију. Богословски факултет завршава у Београду, а недуго потом почиње и да предаје у Богословији Свети Сава у Београду.

Организатор и учесник је многих трибина у Србији и Региону.

Тренутно ради као уредник на ТВ Храм.

У Богословији предаје Свето писмо Старог завета, Философију, Психологију и Логику

 

 

Професоре хвала Вам пуно што издвајате време за Чудо

Хвала Вама на тој части да говорим за Ваш лепи хришћански и православни сајт под називом Чудо. Ништа боље и прецизније не може да искаже сву реалност Божанског поретка спасења и распоред Свете Тројице и њене улоге у спасењу човека и света него чудесно дивљење. Заиста то јесте чудо. Сетих се Његоша који нас је упозорио: „Човјек изгнат за врата чудествах, он сам собом чудо сочињава.“ Ваше име чувају и поткрепљују песници и мислиоци, а највише Господ дародавац који ствара да би га се, како каже Проповедник, бојали, или усхићено се у радости празника Њег’ сећали. Сваки дан је Господ створио да би се радовали и веселили у њему и извео нас на чудесну светлост Његовог постојања.

Пошто предајете Свето писмо Старог завета, идеалан сте саговорник за следеће питање: колико је Свето писмо битно да се чита, и колико се то заиста ради у нашем народу?

Да, предајем Свето Писмо Старог Завета младим кандидатима за студије у Богословији Светог Саве у Београду. Читање Светог Писма је насушна потреба јер не живи човек само о хлебу већ о свакој речи која излази из уста Божјих.
Нажалост, морамо да се сетимо Исидоре Секулић и њене искуствене тврдње да су Срби народ који најмање чита Свето Писмо. Млади данас противурече овом снажном закључку умне књижевнице. Све је више студија о Библији. Бројне мапе, тумачења и исагошка разматрања су на високом нивоу ерминевтичке библијске културе. Не знати Библију значи не разумети ни културну историју човечанства. То је тај спољашњи приступ Библији као било ком историјском споменику. Постоји и онај дубљи, унутрашњи приступ Светом Писму као Речи Божјој. Ова реч је жива и делатна као живи угљен којом је један од серафима дотакао усне пророка Исаије тако да се “узе грех његов и безакоње његово “. Та Реч је јака. Она је реч Живота вечног. Библија је снажна; она чита човека више него што ми читамо њу. Морамо се у поезији и уметности припремати за долазак Бога, говорио је Мартин Хајдегер у интервјуу за Шпигл који је постхумно објављен. Бојим се да услед убрзаног темпа живота често заборављамо да читамо Свето Писмо мада нам је у овој ери постмодерне оно јако прихватљиво.

Шта мислите зашто је то тако?

То је тако зато што смо суочени са невероватном акцелерацијом историје и фундаменталном секуларизацијом па нам Библију нуде као било који археолатријски споменик међу другим алтернативним религијским иницијацијама у све глобалнијој понуди сурогата духовности.

Колико сте Ви лично задовољни стандардом образовања који се добија завршавањем средње Богословије?

Мислим да Богословија има своју будућност, иако сам ja класични гимназијалац. Вера мора да има и своју урбану компоненту, а не да буде само пијетистичка стихија или прамен верских рефлекса. Она је била и остаће docta spes – учена нада. Видим недостатке интернатског смештаја и последице које доноси претерана и пуританска дисциплина, али то није савршено ни у енглеским угледним колеџима, а камоли код нас. „Тражи више,“ говорио је блажени Августин. Никада нисам задовољан собом у процесу васпитања и едукације. Уек може боље. Дуг је процес формирања личности младих људи. Наравно да стандард није довољан. Ми, на пример, немамо предмет Историја уметности и тако естетику обрађујемо тек у одељцима из Историје философије и фрагментарно у методским јединицама Теорија опажаја и Епистимологија, односно када радимо методску јединицу из психологије. Резултат може да буде неукус у грађевинарству када гранит прекријемо легурама штампаног бетона или кад на велелепно здање ставимо пе-ве-це столарију. Имамо још примера неукуса и непознавања естетике утемељене на неразоривом сусрету између Бога и човека у личности кенотичног Господа Исуса Христа.

 

Да ли је то довољно за данашњи пастирски рад? Поготово јер се и сам степен образовања у народу подигао?

Наравно да није довољно. Мислим да свако мора да прође академску атмосферу образовања.

Да ли је то можда узрок стално истих понављајућих питања око поста и причешћивања?

Пракса поста и причешћивања је дубоким корењем везана за живу Цркву каква је она била од апостолских времена. Црква није естетика обредољубља, већ живи живот у Христу, како је то у својој новообјављеној књизи „Свето Причешће лек бесмртности“ у издању Беседе појаснио Епископ бачки др Иринеј.

Литургијско сабрање јесте полигон неспоразума а не место мира. Постављају се сувишна питања, сталне недоумице и поред јасних одговора и освештаних канона? На коме је заправо одговорност за то?

Нормални су неспоразуми. Литургијски покрет који је започет нема алтернативу. Врло брзо верници схвате суштину Евхаристије као централне свечане мистерије преображеног хришћанина. Сабрање је снажније од индивидуалне и самовољне иницијативе појединих самоспасавајућих верника и надобудних „чувара врлине “. Канонска јурисдикција и освештана правила су јасна и воде нас литургијском јединству Цркве.

Београдску богословију су, било као професори, било као ученици, прошла велика имена српске историје: др Никодим Милаш, Стеван Мокрањац, Корнелије Станковић, Јосиф Маринковић, Војислав Илић… Чувени ректори Богословије били су прота Стева Веселиновић, рођени брат Јанка Веселиновића (у његово време Богословија је чак имала предаваче с Београдског универзитета), Јован Велимировић, синовац владике Николаја, епископ горњокарловачки Симеон Злоковић, др Душан Кашић… И сам владика Николај Велимировић, однедавно свети, којег у цркви називају „највећим Србином после Светог Саве“, завршио је београдску Богословију. Њену диплому стекао је писац Светолик Ранковић, бивши патријарх српски Герман, предавач је био ава Јустин Поповић. Како се ви осећате у друштву таквих имена?

Познајете добро историју наше Богословије. Осећам се недостојно и нелагодно у пантеону ових духовних дивова. Утеха ми је да се често позивам на ове ауторитете парафразирајући светог апостола Павла: “Шта имаш што ниси примио и што се хвалиш као да ниси примио.“ Ови великани нас обавезују.

Ви сте такође неуморни делатник на просвећивању обичног народа. На многим трибинама сте учествовали, многе сте организовали и то већ 20 година радите. Колико је то потребно нашем народу?

Имали смо увек одзив за многе састанке, предавања, разговоре. Као најлепше тренутке издвојио бих мој дугогодишњи рад на Верском мозаику Србије. Био сам дугогодишњи уредник Верске библиотеке и емисије Црква у свету – изазови садашњице. Имали смо тим стручњака и сви смо радили заједно. То је био велики искорак Српске Православне Цркве у централним медијима. Радили смо предано и одано. Касније сам добио задатак да уређујем културну рубрику Православља са главним уредником Православља, др Радомиром Ракићем. Основао сам омладински часопис Растко и био његов главни уредник. Затим сам целу деценију био главни уредник Гласника у Диселдорфу. Имао сам у свим релевантним новинама своје колумне, чланке и друге написе. Био сам главни и одговорни уредник Трибине православља у дому културе Вук Караџић. Она је, поред трибине академика др Драгутина Гостушког која је трајала 7 година, потрајала 12 година, а онда сам морао због тешке болести да је напустим. Она је трајала тако дуго не толико мојом заслугом, колико заслугама блаженопочившег Патријарха српског Господина Павла, Епископа бачког др Иринеј и Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија. Не могу да не поменем широкогрудост наших вољених црквених великодостојника који су учествовали на трибинама, а то су, између осталих, Његово Блаженство Архиепископ црногорско-приморски Господин Амфилохије, Његово блаженство Архиепископ охридски Господин Јован Вранишковски, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије, Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и целе Немачке Господин Григорије и Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Господин Јован Пурић. За тако дуго и успешно одржавање ове трибине заслужни су и бројни сарадници, а међу њима су били сада покојни, желим да их с пијететом поменем, Епископ шумадијски, академик др Сава Вуковић, академик проф. др Владета Јеротић, Александар Саша Петровић, режисер, академик др Дејан Медаковић, архитекта Пеђа Ристић, професор универзитета др ЉубомирТадић, др Трива Инђић, шеф истраживачког центра Завода за проучавање културниг развитка, др Жарко Видовић, историчар цивилизације, проф. др Зоран Жилетић, управник Катедре за германистику, академик проф. др Никола Милошевић, председници Савеза јеврејских општина Југославије др Лавослав Каделбург и Аца Сингер. Имали смо значајну подршку САНУ-а, Црквене академије за конзервацију и уметност, Београдског универзитета, а посебно Православног теолошког факултета и Медицинског факултета. Правни саветник нам је био академик проф. др Коста Чавошки. Отворено смо говорили о проблемима савременог човека и његовим модерним тешкоћама. Верујем да је потребно имати јавне скупове и сарађивати са свим виталним институцијама и никада не сводити делатност Цркве на порту.

Већ неколико година уредник сте на тв Храм. Гости су Вам разноврсни. Од књижевника преко свештеника до писаца и песника. Пријемчивост јесте опис Ваших емисија. Колико сте задовољни оним што радите ту?

Када сам разговарао са колегиницом Миром Лолић, имали смо идеју да позовемо све релевантне људе који су обележили православље, културу и уметност друге половине 20. и 21. века. Тако је настала емисија Духовни портрети. Био сам срећан да откривам садржаје код сабеседника и главних јунака ове емисије руководећи се Тертулијановим увидом из православног дела његовог живота да је anima naturaliter christiana – душа по природи хришћанка. Дивна су то била откровења и сматрам их благодатним даром Неба. Хвала Вам на комплименту да су емисије пријемчиве.

Колико је мисија цркве данас потребна на језику дигиталног времена? Заправо колико црква треба да буде «вирална»?

Верујем да морамо да будемо присутни на свим нивоима и да је Јеванђеље по природи вирално. Сетимо се само изградње путева у Римској империји. Јеванђеље је убрзо напунило свет, каже свети Григорије Богослов. Господ Исус Христос је узевши људску природу у свој њеној пуноћи преузео и биће друштва и нормалних људских институција, вели отац Сергије Булгаков. Преображај људске природе не тиче се само индивидуалне душе него бића једног теохуманог социјалног система. Аутентично хришћанство није квијетизам него реалан сусрет са целокупношћу људског удеса и пада. Шекспир каже да нема под сунцем ничег толико злог да корист не би дало, нити ичег толико доброг да изопачења клицу собом не прикрива. Управо је дигитално доба добро да кажемо „разлог наше наде“.

Да ли сте Ви «вирални»?

Да, у ширем спектру те речи.

Везано за тренутну турбуленције у Црној Гори, који би био Ваш коментар ситуације?

Сви смо пријатно изненађени и то је чудо своје врсте: ето, догодио се народ

Која би била Ваша порука пратиоцима интернет портала Чудо?

Порука … па, да добро размислимо који принципи и вредности владају светом. То питање би ваљда било важније у главама грађана и силника богатих и моћних држава који поседују ретко наслеђе слободе, привилегија и могућности захваљујући хришћанском васпитању у прошлости и који се сада суочавају са судбоносним одлукама како да одговоре на велике изазове, од велике људске важности, а то је да нас је само Бог спасао од сигурне нуклеарне катастрофе и чињенице да смо планету довели до ивице пропасти и ефекта стаклене баште. Поручио бих оно што је један Владимир Соловјов поручивао, а то је да нам је потребна далекосежна хришћанска политика управо зато што Царство Христово није од овога света, па нам свет и нема шта понудити осим своје самоће која се заснива на социјалном дарвинизму и деструктивном прогресивизму који је постао планетарни и глобални начин живота.

Хвала Вам пуно што сте били гост Чуда

Хвала и Вама. Била ми је духовна радост да Вам будем гост.

 

 

Разговор за ЧУДО водила Весна Јанежић

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име