Мср Владимир Ђорђевић рођен је у Крагујевцу 1976 год. Завршио је Другу крагујевачку гимназију, након које је дипломирао на Правном Факултету у Крагујевцу а мастер студије завршава на Привредној академији у Новом Саду и Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу стичући звање мастер музички уметник.
Кроз неколико уметничних сегмената и исказивања свог дара, посвећује се творењу сценарија, драма, режије… У својим драмама, дотиче се тема од области психологије, филозофије, социологије, српске историје, дечјег света, а све то бива прожето јаким тоновима духовности, Православља као најсигурније узданице.
Члан је Удружења драмских иметника Србије и члан председништва истог. Аутор је лектире из предмета -веронаука, за ученике основних школа. Написао је преко четрдесет пет драма међу којима су: ,,Ноћ Лазарева“, ,,Завештање Милошево“ ,, Писарева паљба“, ,,Окамењени“ ,,Бедеми ћирилице“, ,,На таљигама у вечност“ … Сценарио пише за ,,Тигров скок“ , ,,Милоејев дар“ , ,,Тебе појем“ , Тв драма ,,Крвави Божић, играни филм ,,Црта“ , за образовни програм за децу ,,Свезнајуће острво“…Режира двадесет три приказа као што су ,,Раваница поје“ ,,Прођох Левач, прођох Шумадију“, ,,Светлост Лазаревог ореола“ , ,,Кљич за срце“ ,,Тако је говорио Јустин“ и још много њих.
Игра у могобројним представама, актер је у серијалу ,,Траг “ и ,,У предворју пакла“ – РТС-а. Аутор је романа ,,Крвави Божић“( прво ,друго и треће издање ), ,,Три драме“ и многе друге. Водитељ је телевизијских емисија ,,Чувари традиције“, ,,Православље“ ,,Србијом кроз векове“ и др. Добитник је многобројних награда и признања попут ,,Чувар културог наслеђа“-2022 год. и 2023 год. ,,Најбољи српски драмски писац “ 2021 год. , добитник је Медаље краља Петра Првог за очувење традиције и културе – Париз 2014. год. ; архијерејско признање српске православне епархије шумадијске- 2012 год. Ово је само мали део радног и уметничког стваралаштва овог великог уметника, драмског писца, књижевника , сценаристе и сликара. Импозантан број и још већи, прави квалитет дела скоро да немају еквивалент у савременом, оваквом уметничком опсегу. Зато је и данас на порталу ,,Чудо“ наш саговорник, управо г-дин Валадимир Ђорђевић.
Обзиром да само поглед на Вашу професионалну биографију, даје импресивну слику, како широког уметничког, тако и образовања из области правних и друштвених наука. Шта је то што код Вас повезује ова два велика сегмента у целину која су уткана у Вашу личност?
В.Ђ. Једноставно жеља за знањем и познавањем и препознавањем онога што се може назвати уметношћу. Уметност је игра за човека и волим ону конотацију да је човек „хомо луденс“ – играјуће биће, а наука га мало дисциплинује да не постане анархиста у свом свету. Из простора између те стешњености у коју нас живот смешта и слободе која је Богом дана човеку често и настају дела вредна пажње.
Читајући Ваше многобројне књиге, драме, сценарија, као и у сваком делу у коме сте узели удео, преовладавају теме духовности, психологије, историје нашег народа али и садржаји намењени деци. Да ли је кључ повезивања Вашег целокупног стваралаштва- сведочење Истине (у Славу Господа и српске историје)?
В.Ђ. Наравно. Оно што ме ка новом делу води је мој вапај да спознамо ту велику благодат Љубави божије из које све извире и у коју све увире. Да се приближимо Творцу и осетимо се оним што и јесмо синовима Вишњега. Толико је лепа, Боголика и човеколика наша вера да је заиста наша дужност да се непрестано радујемо у Господу. У својим делима пишем о лепоти душа које су дале места да их Господ дотакне и страхотама оних које Бога одбацише. А историја наша свакако својим богатствима ликова и догађаја даје материјала за странице које читаоцу и гледаоцу дарују путоказе за дане будуће.
Веома је значајно поменути да је Ваша књига ,,Православна почетница“ на основу одлуке Синод-а СПЦ а на предлог Његове Светости (блаженоповчившег) патријарха српског, Господина Павла , ушла у званичну лектиру веронауке за ученике основних школа, а ваша многобројна дела извођена са благословом владика СПЦ. Колико на Вас утиче мотивационо и духовно овакав вид потврде Вашег личног и професионалног легитимитета?
В.Ђ. Тај благослов блаженопочившег патријарха Павла и одлука Синода српске цркве су велики печат мом раду. Пошто се бавим темама духовним, наравно да ми је важна подршка духовника, свештеника, монаха, архијереја коју и добијам. Важно је да у делима која се дотичу и догматике и канона не погрешите па је ту важна њихова у неку руку контрола. До сада сам успевао у делима да будем на путу Истине. На пример у драми „Бедеми ћирилице“ која говори о животу и раду свете браће Ћирила и Методија требало је доста пазити да се сви односи и релације прикажу какви јесу били.
Стваралаштво за које се слободно може рећи да је право културно и национално благо, носи јединствен смисао баш у својој приступној слојевитости. Која су дела која би сћ сте могли издвојити из свог стваралачког опуса као најсветлије искре или печат свог неуморног стварања?
В.Ђ. Издвојио бих драму „На таљигама у вечност“ која говори о војводи Петру Бојовићу. Затим роман „Крвави божић“ који је 2023. године доживео пето издање. Неколико драма за децу које се успешно играју више година у назад у неколико позоришта ван Србије.
Драго ми је да је преко двадесет мојих драма оживело на позоришним сценама у Србији и ван ње.
Издвојио бих драму о Милошу Обреновићу „Културна дипломатија“, затим драму о кнезу Михаилу „Клеопатрин вез“, драму „Нормалан, а луд“ која је на неколико фестивала добила награде. А свакако и ове новије које чекају извођење, монодрама „Окамењени“ и драма о великом српском писцу Драгославу Михаиловићу, под називом „Биће боље да се не виђамо“.
Колико је тешко бити човек од ,,великог формата“ и где се напајате истрајношћу у инспирацијом за све ове литерарне бисере које производите?
В.Ђ. Инспирацију налазим свуда у човеку, љубави, Богу, историји, природи, жељама и хтењима, покушајима, победама и поразима. Она је свуда само је битно како је унесемо у себе и како је дарујемо другима. Свако дело је пружена рука другоме и ближњем и даљњем и покушај да му се пут овоземни лакшим учини. Зато и пишем, да лепоту коју видим и осетим и нашин на који је могуће радовати се поделим са другим. Моја дела су мој дар да други осете лепоту постојања.
Испред магазина ЧУДО разговор водила Хаџи Марина Лазић
