Мср Владимир Ђорђевић рођен је у Крагујевцу 1976 год. Завршио је Другу крагујевачку гимназију, након које је дипломирао на Правном Факултету у Крагујевцу а мастер студије завршава на Привредној академији у Новом Саду и Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу стичући звање мастер музички уметник.
Кроз неколико уметничних сегмената и исказивања свог дара, посвећује се творењу сценарија, драма, режије… У својим драмама, дотиче се тема од области психологије, филозофије, социологије, српске историје, дечјег света, а све то бива прожето јаким тоновима духовности, Православља као најсигурније узданице.

Члан је Удружења драмских иметника Србије и члан председништва истог. Аутор је лектире из предмета -веронаука, за ученике основних школа. Написао је преко четрдесет пет драма међу којима су: ,,Ноћ Лазарева“, ,,Завештање Милошево“ ,, Писарева паљба“, ,,Окамењени“ ,,Бедеми ћирилице“, ,,На таљигама у вечност“ … Сценарио пише за ,,Тигров скок“ , ,,Милоејев дар“ , ,,Тебе појем“ , Тв драма ,,Крвави Божић, играни филм ,,Црта“ , за образовни програм за децу ,,Свезнајуће острво“…Режира двадесет три приказа као што су ,,Раваница поје“ ,,Прођох Левач, прођох Шумадију“, ,,Светлост Лазаревог ореола“ , ,,Кљич за срце“ ,,Тако је говорио Јустин“ и још много њих.

Игра у могобројним представама, актер је у серијалу ,,Траг “ и ,,У предворју пакла“ – РТС-а. Аутор је романа ,,Крвави Божић“( прво ,друго и треће издање ), ,,Три драме“ и многе друге. Водитељ је телевизијских емисија ,,Чувари традиције“, ,,Православље“ ,,Србијом кроз векове“ и др. Добитник је многобројних награда и признања попут ,,Чувар културог наслеђа“-2022 год. и 2023 год. ,,Најбољи српски драмски писац “ 2021 год. , добитник је Медаље краља Петра Првог за очувење традиције и културе – Париз 2014. год. ; архијерејско признање српске православне епархије шумадијске- 2012 год. Ово је само мали део радног и уметничког стваралаштва овог великог уметника, драмског писца, књижевника , сценаристе и сликара. Импозантан број и још већи, прави квалитет дела скоро да немају еквивалент у савременом, оваквом уметничком опсегу. Зато је и данас на порталу ,,Чудо“ наш саговорник, управо г-дин Валадимир Ђорђевић.

 

Обзиром да само поглед на Вашу професионалну биографију, даје импресивну слику, како широког уметничког, тако и образовања из области правних и друштвених наука. Шта је то што код Вас повезује ова два велика сегмента у целину која су уткана у Вашу личност?

В.Ђ. Једноставно жеља за знањем и познавањем и препознавањем онога што се може назвати уметношћу. Уметност је игра за човека и волим ону конотацију да је човек „хомо луденс“ – играјуће биће, а наука га мало дисциплинује да не постане анархиста у свом свету. Из простора између те стешњености у коју нас живот смешта и слободе која је Богом дана човеку често и настају дела вредна пажње.

Читајући Ваше многобројне књиге, драме, сценарија, као и у сваком делу у коме сте узели удео, преовладавају теме духовности, психологије, историје нашег народа али и садржаји намењени деци. Да ли је кључ повезивања Вашег целокупног стваралаштва- сведочење Истине (у Славу Господа и српске историје)?

В.Ђ. Наравно. Оно што ме ка новом делу води је мој вапај да спознамо ту велику благодат Љубави божије из које све извире и у коју све увире. Да се приближимо Творцу и осетимо се оним што и јесмо синовима Вишњега. Толико је лепа, Боголика и човеколика наша вера да је заиста наша дужност да се непрестано радујемо у Господу. У својим делима пишем о лепоти душа које су дале места да их Господ дотакне и страхотама оних које Бога одбацише. А историја наша свакако својим богатствима ликова и догађаја даје материјала за странице које читаоцу и гледаоцу дарују путоказе за дане будуће.

Веома је значајно поменути да је Ваша књига ,,Православна почетница“ на основу одлуке Синод-а СПЦ а на предлог Његове Светости (блаженоповчившег) патријарха српског, Господина Павла , ушла у званичну лектиру веронауке за ученике основних школа, а ваша многобројна дела извођена са благословом владика СПЦ. Колико на Вас утиче мотивационо и духовно овакав вид потврде Вашег личног и професионалног легитимитета?

В.Ђ. Тај благослов блаженопочившег патријарха Павла и одлука Синода српске цркве су велики печат мом раду. Пошто се бавим темама духовним, наравно да ми је важна подршка духовника, свештеника, монаха, архијереја коју и добијам. Важно је да у делима која се дотичу и догматике и канона не погрешите па је ту важна њихова у неку руку контрола. До сада сам успевао у делима да будем на путу Истине. На пример у драми „Бедеми ћирилице“ која говори о животу и раду свете браће Ћирила и Методија требало је доста пазити да се сви односи и релације прикажу какви јесу били.

Стваралаштво за које се слободно може рећи да је право културно и национално благо, носи јединствен смисао баш у својој приступној слојевитости. Која су дела која би сћ сте могли издвојити из свог стваралачког опуса као најсветлије искре или печат свог неуморног стварања?

В.Ђ. Издвојио бих драму „На таљигама у вечност“ која говори о војводи Петру Бојовићу. Затим роман „Крвави божић“ који је 2023. године доживео пето издање. Неколико драма за децу које се успешно играју више година у назад у неколико позоришта ван Србије.
Драго ми је да је преко двадесет мојих драма оживело на позоришним сценама у Србији и ван ње.
Издвојио бих драму о Милошу Обреновићу „Културна дипломатија“, затим драму о кнезу Михаилу „Клеопатрин вез“, драму „Нормалан, а луд“ која је на неколико фестивала добила награде. А свакако и ове новије које чекају извођење, монодрама „Окамењени“ и драма о великом српском писцу Драгославу Михаиловићу, под називом „Биће боље да се не виђамо“.

Колико је тешко бити човек од ,,великог формата“ и где се напајате истрајношћу у инспирацијом за све ове литерарне бисере које производите?

В.Ђ. Инспирацију налазим свуда у човеку, љубави, Богу, историји, природи, жељама и хтењима, покушајима, победама и поразима. Она је свуда само је битно како је унесемо у себе и како је дарујемо другима. Свако дело је пружена рука другоме и ближњем и даљњем и покушај да му се пут овоземни лакшим учини. Зато и пишем, да лепоту коју видим и осетим и нашин на који је могуће радовати се поделим са другим. Моја дела су мој дар да други осете лепоту постојања.

 

 

 

 

Испред магазина ЧУДО разговор водила Хаџи Марина Лазић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име