У времену када су млади људи, све више збуњени када су у питању праве вредности, Немања Ковачевић, новинар и водитељ својим радом подстакао је многе људе широм наше земље да се окрену традицији и правим вредностима. Два пута је уписан у историју српског новинарства. За свој рад добио је бројне награде и признања. Круна његове каријере је Златна значка – Културно просветне заједнице коју је понео 2020. године као најмлађи добитник.

Овај истакнути поборник традиције је добитник и награде за заштиту људских права и позитивне друштвене промене. Не крије колико воли своју земљу. Каже да на весељима поносно заигра ужичко коло. Истиче да су чувари традиције врло често несхваћени, али да се традиција и поред великих притисака враћа на велика врата!

Први сте међу младима, још 2009. године покренули једну од најстаријих манифестација очувања традиције у нашој земљи која има традицију дугу 180. година. Како је све почело?

-Још од детињства имао сам осећај да ћу се бавити неким јавним послом. У породичном окриљу врло рано сам формирао укус и навике. Волео сам песму, игру и наше народне обичаје, а та љубав временом је расла и одвела ме прво до Културо уметничког друштва. Наша културно уметничка друштва су велики расадници талената, традиције, обичаја… Од својих првих новинарских корака, а то је било са непуних седамнаест година, осетио сам да ће моја љубав ка народном стваралаштву, бити мој нераздвојни сапутник у мом новинарском позиву.

Где је по Вашем мишљењу место традиције у медијима?

– Очување традиције је најважнији сегмент у опстанку културе једног народа. Улога медија на овом пољу је неприкосновена.Средства јавног информисања имају важну едукативну функцију и она морају овај васпитачки задатак да ваљано испуне. Не треба подценити ни велики број младих и даровитих људи који заиста познају и поштују, своју традицију и национални идентитет. Неколико хиљада културно – уметничких друштава регистровано је у нашој земљи и у њима има много младих.

Да ли је данас тешко бити чувар традиције?

-Бити чувар традиције је пре свега мисија на коју смо сви позвани. То значи учити , упознавати и чувати све оно што је везано за родну груду и борити се да се никада не заборави. Традиција је наш најбољи бренд и чувајући традицију-сачуваћемо сећање на наше претке, славну историју и оно што је вечно и незаборавно у њој.

Добитник сте бројних награда. Која вам је најдража и због чега?

-У току своје новинарске каријере добио сам бројне награде и признања. Иако нисам „јурио“ за њима, сматрам да је суд јавности тј. народа увек важнији и меродавнији. Издвојио бих последње две Златну значку за трајан допринос култури и награду за заштиту људских права и позитивне друштвене промене.

У ком крају Србије се традиција данас највише чува?

-Последњих година у свим крајевима наше земље традиција је доживела велику експанзију. Срећан сам што сам први међу младим посланицима јавне речи покренуо „револуцију“ и имао великог удела у томе! Почеле су све више да се организују разне традиционалне манифестације и надам се да ће то довести до препознавања и чувања националног бића код младих. Верујем у то да ће Србија успети да одбрани своју веру, језик, историју, традицију па тако и своју песму и игру. Уосталом, то нам је остало у аманет још од Стефане Немање. Он у свом Завештању између осталог каже :“ Народ који изгуби свој језик, престаје бити народ…“ И тиме нас Жупан Стефан-Немања подсећа на важност и моћ српског језика којим говоримо. Његове речи и поуке су и данас још увек актуелне и истините!

Један сте од ретких новинара који је имао привилегију да буде примљен лично у Председништво, али и на пријем код прве даме ове земље госпође Тамаре Вучић?

– Судбина чувара традиције је слична, а то је да морају увек да воде непрестане борбе. Како је велики Његош писао: „Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може!“ И управо тако Бог ми је поверио најтеже задатке које сам гледао да увек професионално, одговорно и са радошћу реализујем. Моја идеја водиља кроз целу каријеру је да кроз малог, обичног човека из народа прикажем традицију српског народа и у томе сам увек имао подршку људи са врха који су и сами дали доприноса у очувању традиције и поред бројних обавеза које имају.

Чувари традиције јесу врло често несхваћени, ипак ми је драго да се традиција и поред свих притисака враћа на велика врата.

У склопу тих пријема борили сте се да наша традиције уђе у историјске уџбенике?

-Да би један мали-велики народ опстао у вртлогу догађаја који нам се дешавају, не само ратови већ и изазови и борбе у сваком човеку појединачно, нужно је да познаје своју историју и да младе генерације упознаје са њом. Народ који не познаје своју историју може да буде заведен, да се огреши о своје претке који су дали свој живот за слободу који ми данас живимо, а то се не прашта. Хришћани знају да „Васкрсење не бива без смрти…“, што значи да је Господ за све нас жртвовао свој живот, као и наши славни преци. Због тога сам предложио да традиција уђе у наш школски систем као предмет и буде део нашег националног образовања.

Били сте један од најближих сарадника Нене Кунијевић, дугогодишње уреднице музичког програма РТС-а, која је потписивала многе музичке емисије посвећене очувању традиције и изворне песме. Нена Вас је јавно прогласила за свог наследника.

– Велика је част било радити са Неном Кунијевић. Она је била један од најбољих музичких уредника српске телевизије. Оставила је темељ и пут којим треба да кренемо. Умела је да види даље од многих… Радити са њом је било право професионално задовољство. Често се сећам стихова великог песника Јована Јовановића Змаја које ми је упућивала на снимањима и у приватном дружењу :

„Што не могох — ти ћеш моћи! Куд ја нисам — ти ћеш доћи! Што ја почех — ти продужи! Још смо дужни — ти одужи!”

Широм Србије наступате са музичко-поетским вечерима „Букет поезије“. Шта Вас је мотивисало да учествујете у том пројекту?

– Радујем се што сам се бар на тренутак вратио својој првој љубави глуми и што смо успели да загрејемо срца људи и да испунимо њихове душе у овим за уметност тешким временима. Музичко-поетски букет саткан је од најлепших стихова српске поезије, народних умотворина, традиционалних песама. Замишљен је као празник за душу, подсећање људи на праве вредности, корене и народну традицију.

Имате ли поруку за генерације које сада стасавају у Србији?

– Да буду поносни и да знају ком народу припадају. Да познају своје претке ! Да чувају, поштују и не забораве своју историју. И најважније – оно што је говорио наш блаженопочивши Патријарх Павле, да без обзира на изазове са којима су суочени, увек буду добри ЉУДИ. Верни Богу, традицији и себи!

 

 

 

 

Испред ЧУДА разговор водила: Весна Павловић

Фото: приватна архива

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име