Срећко Алексић песник из Београда, рођен 26.03.1972. четврти дан после Младенаца што је синбол његове поезије. Преко педесет награда за своје стваралаштво у земљи и ван ње. Издате шест збирке поезије 2003.године “Јутро”, 2005. године “Дивља Огњишта”, 2009 године “Сломњени змај “, 2015 год “Сулуди трен” 2017 године, “Тишину коју наслућујем”-2017 године (ужи круг града Београда, топ- пет). И 2019. године “У трену свитања” шеста збирка поезије. Економиста по струци једно време радио као новинар у медијима, часописима културе и уметности. Члан неколико београдских клубова “Сцена Црњански” Књижевна Заједница Југославије, Уметнички Хоризонт, Друштво књижевника Београда. Члан УКС-а од 2019.године председник жирија Милан Ђорђевић одлучио- једногласном одлуком примљен. Из тог уметничког рада крије се глумачка способност и перформанс, на АЛУ у Београду похађао приватно школу глуме.

Пише књижевне критике, кратке приче, хаику, афоризме и есеје. За себе каже да је стваралац својих талената и идеја. Слободно време слика акварел, суви пастел, фотографише природу, оно што стреми као своју додатну енергију. Воли само позитивну Си-енергију сунца и светлости, таква му је и поезија.

 

 

Помаже Бог. Хвала Вам што сте издвојили своје време за ЧУДО

СА Добар дан и Вама и вашим читаоцима. Слава Богу драгоме на разговору.

Ви сте један од ретких веома ангажованих песника на регионалном нивоу. Многе награде на многим међународним такмичењима су сведок тога. Како налазите снаге за такву ангажованост?

СА Прво вера у Сведржитеља земље и неба, Његова моћ да искажем своја потиснута осећања, из дубине срца. А то је Светлост, поезија и њен пут исправне веродостојности и напретка.

До сада сте објавили шест збирки поезије. Какво је Ваше искуство са ИК код нас? Имају ли људи слуха за писану реч?

СА Људи су сујетни и притворени. Отац Пајсије каже: Гуја се крије иза камена! За моју несебичну радост и таленат, наклоност имају браћа по перу, добри људи, поклоници поезије и лепе писане речи. Књижевна критика увек добродошла, она је мелем за душу.

Који су Ваши узори у песничком свету?

СА Класична руска и српска поезија, германистика и по која духовна песма су одраз добре поезије. Јесењин, Мајаковски, Дучић, Ракић, Хандке, Хајне, Рилке, Попа, јужни венац Драинац, Бранко Миљковић, Јован Дамаскин, Деспот Стефан Лазаревић.

Које бисте савремене песнике поменули?

СА За мене је увек добра “Поезија” извор чисте воде и слапови нежности, наши савременици који су узајамно добри као и њихова дела. Воислав Карановић- Нови Сад, Рајко Петров Ного-Београд, Перо Зубац, Аца Видић- Ваљево, Иван Гаћина- Задар, Васа Радовановић, Симо Васић, традиционално модерни и естетски добри песници, као људи, што је јако битно за стваралаштво. Доброта је мерило свега, кап крви на длан Божанске равни.

Верујете ли да култура и уметници треба мало више да буду присутни у јавној сфери наше Државе?

СА Свакако јер млади људи врве од енергије и лепоте, у њиховим венама спава српска земља. Они су бунтовни, меланхолични, продорни и вољени. Они су гласници свега живога и неживога у нама. Раде Шупић брилијатно осећа љубав као вечиту смрт опроштаја, док Небојша Стојовски разуме само “Музику речи и Стихозборја”, Коста Косовац умире за поезијом солитера, облака и намештаја. Сви они чине Меланхолију великога града – Марко Станојевић. И тако редом. Њихов свет је чаробан, духован и само њима познат.

Као да су Задруга и Парови однели апсолутну превагу у односу на наследнике Шантића и Миљковића. Имате ли коментар на ту реалност у којој смо?

СА Лаке забаве су Ријалити програм за широке народне масе и животе изгубљених људи. Сиротиња тражи забаву, ”Хлеба и Игара”. Као у старом Риму, па и даље Кловнови владају светом. Пинк култура и ТВ програми обликују забаву лаковерних. Из сиромаштва се рађа глупава забава, док други зарађују новце на гласовима публике. Публика је гладијаторска и исфрустрирана својим лошим идентитетом, то је чиста криза личности. Зато “Снобови” живе одлично.

Учесник сте многих песничких окупљања и радионица. Можете ли нам у пар речи рећи чиме се ви ту заправо бавите? Како се учи стих или је то једноставно Божији дар?

СА Песнички клуб афирмише младе људе да буду своји. Када се аутономни то значи да имате свој Став а то је Личност или ти “Персоналити”. Млади песници у Грчкој су песници “Јутра”, и они су пуни снаге и модернизма. Њихов стих је колебљив и тражи брушење, они се кале и трпе чекић и наковањ. Од потковице настаје ”Стих душе”, он је најлепши и најбољи. То касније схвате!

Сведоци смо турбулентног времена у нашем народу. За разлику од некадшњих песника, као Милан Ракић рецимо, који нису имали двојби око тога да ли је Косово Србија, и због чега је то тако, данас синоним за песнике, па и уметнике у целини, јесте метиљавост и безгласност. Шта је то учинило такву разлику између песника ратника и данашњих безгласних уметника, по Вашем мишљењу?

СА Безгласје настаје из својеглавости, празнине, неваспитања и лицемерства. Ми сви нешто чекамо? Годоа да нас пробуди од летаргије и глупости. Пиштаљке су прошле, успаваност није више у моди, апатичност тера мишеве да буду ковидни. Ми смо народ уличног страха, државне манипулације и хвалоспева болесног Ега. Он је у функцији “Баш ме брига за све”.

Да ли Ви лично доживљавате да Косово јесте Србија и због чега тако мислите?

СА Косово је нераскидиви део Србије, то је света земља свих наших надања и страдања, борби и лутања. Од резолуције 1244 до Петог октобра, развија се култ Светог Тројства, што ме код народа храбри. Политичари су лажљиви говорници своје среће, а песници ветрови и буре. Тешко оној земљи која нема море, ни Косово као своју свету земљу предака. Продали смо све, од памети, малина, тениса, фабрика, соли, хлеба, воде. Остаје нам само “Ваздух” и гробови наших светих мученика и косовских јунака.

Колика је улога Православља у бољитку нашег народа? Како уметничком тако и чојственом, по Вашем мишљењу?

СА Православље мора да чува корен наше земље. То је светионик српске душе и Савиних потомака. СПЦ је узор доброчинства и лепоте живљења. Тражимо браћо себе у нашој вери, туђе поштујемо у нама. Чувени Владика Варнава и његови неписани цитати.

Која би била Ваша порука младим песницима, што аирмисаним што неафирмисаним?

СА Дишите слободно, учите сваким даном лекцију живота, пишите чистим срцем. Заборавите мржњу и бес. Волите своју земљу и сваку травку коју згазите ногом.

Која би била Ваша порука свим читаоцима ЧУДА?

СА Наоружајте се знањем и стрпљењем. Љубав побеђује свет мржње и зла. Будите само добри људи.

Хвала Вам пуно што сте били гост ЧУДА

СА Захваљујем се на исказаном поверењу. С поштовањем књижевник Срећко Алексић.

 

 

 

Интервју за ЧУДО водила Весна Јанежић

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име