Гост нашег портала била је Хаџи Марина Лазић, композитор, песник, виолиниста, пијаниста, извођач духовне и традиционалне балканске музике, као и класичне и арт-поп музике…
Рођена 1985 године.Од треће године показује интересовање за музику, када самостално започиње учење свирања клавира, а кроз музичко школовање инструментачног одсека – виолина, осваја многобројне награде.
Као омиљено уметничко( музичко) раздобље издваја период романтизма а нарочито дела Ф. Шопена , Ј.Брамса али и дела Ђ.Пучинија .Велики је поштовалац музичког стваралаштва групе ,,Квин“. Током музичког школовања упоредо се бави борилачким спортовима ( теквондо и већина одбрамбених техника). Професионално се, паралелно са музиком опредељује за изучавање безбедносних наука, те завршава Криминалистичко полицијску академију и Факултет безбедности универзитета у Београду. У току студирања постаје музички ментор секције за традицинално певање у КУД ,,Абрашевић“ у С.Паланци и члан гудачког народнпг оркестра . Тадиционалном музичком педагогијом се бави од 2008. године. Пензионисани је радник МУП-а , а у поседњих седам година води манастирску певницу у Манастиру Св.Арх.Гаврила-Пиносава у Кусатку. Прву снимљену ауторску песму под називом ,,Јуначко је срце у српкиње“ пише 2019. године као омаж свим женама са ових простора, како у историјском тако и на личном плану пожртвованости. За ову нумеру је написала текст, композицију, аранжман, одсвирала део виолинске деонице и отпевала тзв. међуратном стилу. Поред ове, такође, комплетна ауторска песма је ,,Рајски венац“ , посвећена свима који су у младости кроз страдања напустили овоземаљски живот.
Композитор и извођач је и песме ,,Светлости нам треба“, на текст Св.Вадике Николаја , ,,Вели Анђеле“ дечју нумеру на текст Архимандрита Петра ( Драгојловић) ,,Небески ход“ , ,,На граници“ на текстове протојереја Владана Јовановића, посвећене јунацима са Кошара, инструметални аранжман је урадила за традиционалну песму ,,Јелчице девојчице“ и многе друге песме различилих жанрова…Сарадник је музиког састава „Икос“ и мајстора фруле Милинка Ивановића-Црног…Као најзначајније композиторско и извођачко остварење издваја песму ,,Тројеручица“ на текст академика Матије Бећковића за коју је 2022 год. написала, најпре, а капела мелодију и извела на песничкој вечери нашег легендарног песника М. Бећковића у жарковачком храму, а студијску соло реализацију снимила је уз звуке клавира и гитаре ове године. За песму ,,Тројеручица “ расписала је и партитуру за хорско извођење , чије се премијерно извођење очекује уз пратњу епархијског црквеног хора у Бечу у јуну месецу . Мајка је две девојчице. Поред многобројних хуманитарних концерата у земљи и иностранству, посебно свој рад жели усмерити на помоћ и подршку потребитој деци, за борбу против малигних, ретких и аутоимуних болести.
Ваш избор струковности и Ваша пасија, као и изистински таленат, јесу већи део Вашег живота били у колизији. Како сте успевали да не будете оно за шта Вас је Бог стварао, да тако кажемо?
МЛ Господња промисао и допуштење је за човека често недокучово. У мом случају, изучавање захтевних (али корисних) наука безбедности на Факултету Безбедности у Београду , уз претходно учење, за мене , полицијске сувопарности ( КПА) испреплетане са континуитетом шибања друштвених притисака и суровости овог пролазног света, челичне самодисциплине, и својеврстан ,,perpertuum mobile “ око наметања некаквих нових ,,скорова“, ради задовољења побуда нечије можда посрнуле природе, захтева дела колективне( не)свети, расплињавали су у грудима, временом ватру жалостивости у души која је заправо читав живот тежила спознаји спокоја, унутрашњих сигнала, уз стално свирање клавира, чак, пре развоја свог детињег говора. Већ као малом, музички даровитом детету, живот је спремао веома рестетиктивна ,,одмагала“, условљена друштвеним ,,нормама“ и укалупљивањем -некалупљивог духа. Фактички успех школовања, дипломе два државна факултета, паралелно са музичким школовањем, доводио је (не пуким личним амбицијама) до борби и празнине онога што је мене чинило човеком,о слободном по Божјој заповести у ономе што ме чини сврсисходном у пуном значењу- композотором, инструменталистом, стихописцем, некада фрескописцем, али и појцем, окренутом људским потребама…Након 17 година паралелне борбе са уздама смишљеним људским поретком, окови рђавог гвожђа и таме су полако разбијени. Божјом помоћу и Вољом…
”Болест је Божија посета” јесте народна мудрост која као да се у Вашем животу манифестовала. Као да Вам је искуство тешке болести помогло да напокон искорачите и приђете себи. Можете ли нам рећи пар увида о овој динамици властитог живота?
МЛ Та најјезивија реч – метастазирајући карцином у сред трудноће, носи са собом све кошмаре света једном бићу, једним плећима, у коме, пак, куцају два срца у борби да се спасу. Након разотривања већ дуге болести, често смо изложени бизарностима, напуштањима дојучерашњих ,,ближњих“, кулоарским нагађима, дошаптавању и празнословљем…(као и нпр. људи са ХИВ-ом) ,,Мора да нас је Бог казнио за грехе, веле наша браћа, по крви Адамовој?“ Али, не осуди их ! Не, браћо и сестре, и да јесмо кажњени, видех слике смрти око себе, мирисе хемикалија, минско поље где последњи јаук из суседног кревета покушава искупљење душе и сва баш тада, сва друштвена колотечина, страсти, грамзивости, жеље света, функције и многе животне тежње , падају под лед и губе смисао, јер у мометну исчекивања ,,сигурне“ смрти, Господ Свевишњи је једини ту, само смо Он и ја , никад ближи, и не беше човека… Само Рукодржитељ, Разоткривач нових душевних дубина! Без времена и сувишка…И тако мачем пресече Он, врпцу овоземаљских стега и бизарности и уплових у луку мојих нотних хармонија које ме читав живот носе и срећном чине. Болест је тешка, некада несносна и немогућа, даје рањивост али и салива челик у одбијању људских, непотребних стремљења .
Ви сте алтруистични стваралац – уметник. Композитор из манасторске певнице. Турбулентност животних околности као да је главна нота Ваше симфоније. Како успевате да живите ту динамику и да одгајате двоје деце?
Након деценија уметничког рада, неопходно је пронаћи сврху свог дара.
МЛ Саосећајност и генерални присуп сваком човеку без обзира на све наше различитости, као према јединки Божјег дела, указало ми је на слободу да спознам, да где год и ко год био, на било ком меридијану ове Божје планете, има исте патње, муке, тежње, радости и незаслужује паушалност у минимизирању процене нечије патње, недостојног третмана људскости ,,неком тамо“ странцу. Прелећући авионима преко творевина Божјих, ходајући међу непознатим народима, не видех толико ,,туђих“, видех човека и људе од крви и меса. А греха свуда има и сви смо грешни. Гледајући слике, снимке унесрећених људи, деце, било којим поводом, најважније је ако никако другачије, тајном молитвом ( која је ненадмашна ) узвратити, лепом речју и топлином. У манастирској певници, месту које физички дели Олтар и народ а молитве спаја, опрезност и одговорност су неопходне, ради духовног напретка . Моја деца су одрасла на мојој полупоктретној руци, у певници Манастира Арх. Гаврила – Пиносава, млађа кћер, од мајчинске утробе. Тешко је балансирати између световних свакодневних ствари, али најпре, као императив стављам подређивање дечјим животима, који морају бити пропраћењи разумевањем и одсуством занемаривања њихових стварних дечјих потреба. Уметност и музика су део моје душе у свим животним мометима и моју децу веома радосте.
Да ли можете да нам кажете нешто више о тим англажманима у прошлости. Како је све почело. Како је долазило до њих и шта они собом представљају?
Каква је визија која даје снаге да јасно погледате будућности у очи? Шта то креативно спремате?
МЛ Што се тиче музике као мог другог колосека, поред завршеног инструменталног одсека- виолине, награда, свирања клавира, одрастање уз звуке класичне музике , нарочито Шопена, Пучинија, Доницетија, самоучења оперских либрета и деоница напамет, преслушавања вансеријских А. Френклин и Ф. Меркјурија, на љубав и формирање музичког укуса су имали главни утицај. Само проучавање традиционалне балканске музике почело је пре двадесет година, у току волонтерског свирања и музичког менторства у оквиру КУД ,,Абрашевић“, као члана народног оркестра и музичког педагога на преко стотињак деце. На десетине награда из различитих музичких области , нису за мене представљале успех, већ форму и потребу да дођем до изношења свог личног печата из груди, онога што у срцу носим. Поменула бих веома драгу награду из 2014. год. где сам била почаствована да освојим Прво место и будем прва међу најбољима- победник целокупног такмичења ,,Балкан – фолклор фест“ у конкуренцији од 16. држава у свим категоријама . Мој наступ је представљао традиционално балканско певање и био ке пропраћен овацијама жирија држава такмичара, учесника и публике. То се, ето, памти читав живот. Композитор сам, инструменталиста и извођач, песме нашег славног академика Матије Бећковића ,,Трјеручица“ , за коју сам расписала и хорске партитуре, комплетан сам аутор у свим сегментима песама ,,Јуначко је срце у српкиње“, ,,Рајски венац“ , композитор, свирач и извођач песме Св.Владике Николаја ,,Светлости нам треба“, ,,Небески ход“ , На граници нашој“ ,,Бели анђеле“…и још много снимљених ретких традиционалних и ретко певаних духовних нумера. Своју визију видим првенствено у помоћи потребитој, унесрећеној деци , мајкама, оболелима од ретких болести, инвалидима, кроз хуманитарне активности, стварање музике за њих и о њима!
Која би била Ваша порука читаоцима Чуда?
МЛ Господ Поредак држи – Савршени дешифрант наших живота, чије шифре често сами или принуђени утицајима, правимо, а лозинке заборављамо или чак и не знамо. Покушајмо разумети, загрејати срце и ако је потребно подршку пружити сваком човеку, нашли га у тундри, у степи или у велелепној метрополи… Свака душа за Богом вапи, иако можда нема прилике да препозна Господа кроз Свете Тајне које су нама дате. Господ је свачији чак и када нам се чини да су неки великим грехом удаљени, Господ је човекољубив и даће да многи буду спашени! Сваки наш плус је уствари Крст!
