Душанка Рабреновић је рођена 1980. у Подгорици где завршава Основну школу, као и гимназију. Факултет драмских уметности завршава у Београду на класи Предрага Ејдуса и Владе Јевтовића.
Глумила је у многобројним дечијим представама и већ 15 година се бави педагошким радом кроз глумачке радионице за децу.
Неке од представа у којима је глумила су: „Виктор или дјеца на власти“, „Ручни рад“, „Жена мога мужа“, а такође је имала улогу и на филму „Бадњи дан“.
Тренутно ствара у Подгорици, након трогодишњег рада у Лос Анђелесу.
Има ћерку Петру
Помаже Бог. Хвала Вам пуно што сте се одазвали позиву Чуда.
Д.Р. Хвала Вама на позиву.
Завршили сте глуму у Београду. Да ли бисте нам рекли нешто о томе? Вашем боравку у Србији? Колегама са класе? Ко су ти људи? Да ли смо чули за нека имена?
Д.Р. Тако је. Верујем да је доба студија често најдраже доба у животу, то је случај са мном. Београд је сјајан град за студирање. А време студија је време дружења, могу рећи безбрижно време пуно снова и идеала. Студије глуме су такве да сте од ујутру до увече на факултету, кад нису предавања онда су вежбе и пробе, а после тога се иде у позориште. Колеге вам постану породица.
Претпостављам да сте чули за Сандру Силађев, Милицу Гутовић, Зорана Пајића…
У Београду сам стекла много пријатеља, кумове, родила дете, живела око 15 година, тако да га сматрам својим градом.
Постали сте члан Удружења глумаца Црне Горе 2019. године. Каква је позоришна сцена код вас у Црној Гори?
Д.Р. На жалост не могу се похвалити нашом сценом, имамо два професионална позоришта у земљи која запошљавају глумце. Дакле има много незапослених глумаца који су нарочито сада, у јако тешком положају зато што им је онемогућен сваки вид зараде. Сви пројекти су отказани или одложени.. надам се да ће се то ускоро променити.
На којим пројектима радите тренутно?
Д.Р. Као што сам већ рекла сви пројекти су одложени, па тако и моји.
Ова дешавања око Литија и турбуленције које су захватиле Црну Гору, како утичу на позориште?
Д.Р. Што се тиче Литија немају посебног утицаја на позориште. На позориште велики утицај има ситуација око Covida 19, тј Kороне.
Како утичу на Вас?
Д.Р. Ја сам крштена у Српској православној цркви. Тако се и осећам, као припадник те Цркве. Не знам како утичу на мене, буде осећај туге. Можда ћете помислити да немам довољно вере, могуће.
Који би био Ваш коментар те ситуације?
Д.Р. Хм. Жао ми је што је политика умешала прсте тамо где није смела.
Како видите себе у будућности?
Д.Р. Себе видим далеко, ван ових наших простора.
Како видите односе Србије и Црне Горе? Да ли су то заиста два народа, по Вашем мишљењу?
Д.Р. Чини ми се да власт и политичари и Србије и Црне Горе покушавају да односе наруше. Хушкајући полуистинама, лажним информацијама народ један против другог.
Ја сам аполитична, по професији уметник. Политика ме није никад интересовала. Имам пријатеље у Београду и у Подгорици. Као и у Босни и у Америци.
Срећни народи се не баве политиком, нас су на то усмерили не би ли нам замазали очи да не видимо да нам је фрижидер празан.
Србе и Црногорце сматрам једним народом различитог карактера. (Колико су нпр различити приморци и Никшићани, толико су можда различити Београђани и Лесковчани)
Имате ли икакав проблем због таквог мишљења?
Д.Р. Немам никакав проблем.
Која би била Ваша порука читаоцима интернет портала Чудо?
Д.Р. Не бавите се политиком, не дозволите да вам мажу очи.
Хвала Вам што сте били гост Чуда.
Д.Р. Хвала Вама. Свако добро Вама и Вашим читаоцима.
Разговор за Чудо водила Весна Јанежић
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД