Наша данашња гошћа оживела је сцену етно музике код нас, и вратила нам љубав према традиционалној музици, коју смо, у турбулентним временима помало и заборавили. Преко група „Сунцокрети“, „Рани Мраз“ па све до „Бистрика“ градила је свој јединствени музички израз, остављајући неизбрисив траг у нашој музици пре свега квалитетом, који је, у след хиперпродукције на музичкој сцени дуго био потиснут. Све што ради, Биљана Крстић ради вредно, предано и веома одговорно у жељи да нас врати коренима. Рођена је у Нишу, 9.новембра 1955. године, где је и завршила основно и средње музичко образовање у МШ “Др Војислав Вучковић”. У Београду уписала и завршила Факултет музичке уметности. На домаћој поп сцени Биља Крстић је присутна дуги низ година.
После група Сунцокрет и Рани мраз започиње соло каријеру и издаје три албума поп оријентације. Упоредо са каријером поп певачице Биљана следи своје најдубље афинитете и више година стрпљиво прикупља аутентичне аудио и нотне записе изворне музике. То су углавном ретко извођене а већином и необјављене музичке теме са Косова, из Тимочке и Неготинске Крајине, тзв. изворни влашки мелос.
Резултат овог рада су компакт-дискови „Бистрик“ и „Записи“, који су настали као фузија традиционалне музике и савременог аранжерског поступка. Са својим колегама са ФМУ-а 2001. године оснива оркестар Бистрик и постиже велике успехе у свету и у Србији. Током 2003. године Биља и Бистрик су радили на музици за филм Зона Замфирова. Трећи ЦД – под називом Тарпош, који се појавио на европском тржишту 23. марта 2007 у издању немачке издавачке куће Intuition – Schott music код нас је објављен у издању ПГП-РТС. Четврти ЦД – под називом Извориште, појавио се на тржишту 15. априла 2013 у издању ПГП-РТС kao и албум „Свод“ који је 2017. године урађен за енглеско тржиште.
Биљана, хвала Вам на времену које сте издвојили за овај интервју и наше читаоце. Етно музика све је популарнија у свету, и тај тренд се наставља из године у годину. Португалци су поносни на своју Фадо музику, рецимо, Рај Кудер је учинио много за кубанску музику, где је наша Етно сцена?
Б.К. Почетком 2000 године, чинило се да ће етно музика добити место у врху домаће музичке сцене.Било је пуно извођача који су на свој оригиналан начин традиционалну музику обрађивали, стилизовали, било је сјајних обрада из свих жанрова од џеза до уметничке музике ,али је тај узлет трајао је кратко. Данас наша етно сцена има више разумевања и већу подршку од страних издавача, директора фестивала и стране публике која непогрешиво зна да препозна сву лепоту традиционалне музике ових наших простора. О етно музици се пуно говори и пише. Оно што краси овај такозвани етно музички тренд је могућност спајања музике без обзира на жанр, уз сво богатство традиција, комбинацију инструмената старих , народних са савременим, све то даје неку врсту слободе. Фолклор као део етнологије је народна уметност , која нажалост нестаје и треба је некако сачувати .Један од начина су обраде старих записа, напева, које изводе разни музичари и групе и то је тај, веома значајан, мали допринос очувању музичког блага. Сви они који прате Музику света одлично знају колико је потребно рада ,искуства и љубави, наравно и знања, да се упустите у такав експеримент и да од старе песме направите нову- стару, да јој дате нови сјај. Велика је то радост али и одговорност да не покварите нешто.Ваља пронаћи нов, прихватљив и разумљив начин да се прохујало доба учини блиским, емотивно инспиративним а Р. Кудер, кога сте поменули, га је нашао сарађујући са музичарима из других традиционалних култура.
Да ли је наша етно сцена препозната у свету, или су трубачи још увек доминантни музички звук по коме нас препознају?
Б.К. Трубачка и ромска музика су одлично позициониране на светској музичкој сцени. Познато је свима да су значајан ветар у леђа пружили трубачима и ромској музици Кустурица и Горан Бреговић и не само они. Та је музика атрактивна и занимљива страном тржишту а и наши промотери, менаџери, букери у томе виде и добру финансијску добит па их најчешће предлажу страним фестивалима. Њихова је музика весела, гласна и за масу , која је дошла на фестивал да се забави и то је дефинитивно звук по коме нас препознају. Постоје успеси наших етно музичара али највећи број је оних који у свом репертоару имају веселе, ритмичне песме, у којима можете чути и елементе из других традиција.
Већина етно музичара из региона и света има подршку својих влада у ономе што ради. Како је код нас? Има ли етно музика, и оно што „Бистрик“ и Ви стварате ту подршку, јесте ли том смислу препознати као пројекат од значаја за нашу културу?
Б.К. Наша етно сцена би могла изгледати много боље.Имамо толико сјајних оркестара, извођача, старије и млађе генерације , оно чега нема је управо подршка културних институција , медија, промотера. Могли би да следимо неке добре примере наших суседа, који одавно пружају огромну подршку својим значајним уметницима, који негују музички фолклор своје земље.Бистрик и ја смо имали моралну подршку наших важних културних институција а финансијску ретко. Тако да смо углавном преко наших пријатеља успевали да добијемо неко спонзорство за авио карте за одлазак на велике светске фестивале. Проф. др Ненад Љубинковић нам је једном приликом написао препоруку за гостовање на неком фестивалу, ово је део тог писма:
„Узбудљива особена музичка, интерпретативна и поетска антологија српских простора и Балкана препозната је већ од Европе и света. Дошао је ред да и ми,у нас одамо дужно признање и дивљење сјајном Бистрик оркестру, изванредним музичарима и вокалним солистима, бриљантним музичким аранжманима и на послетку , анђеоском гласу Биље Крстић…“и купљене су нам карте за велики фестивал у Индонезији.
Да ли сте, када сте стварали „Бистрик“ могли замислити да ћете наступати у Римском колосеуму?
Б.К. Тада сам размишљала само о могућим гостовањима у нашој земљи.
Била сам одушевљена када смо добили позив од италијанске агенције, да будемо део програма у Колосеуму у Риму , у ком ће наступати Реј Чарлс, Мерседес Соса, Калед… Све те слике са пробе и концерта су ми још увек пред очима, све ми то личи на најлепши сан.
Имали сте преко 600 гостовања широм света? Како људи из иностранства реагују на нашу етно музику и уопште на оно што „Бистрик“ ради?
Б.К. У свету влада велико интересовање за културу и традицију других народа па тако и за оно што долази са Балкана. Бистрик публици нуди један комплекснији музички портрет српских и балканских простора. Публика нас је увек са великом пажњом и одушевљењем пратила на концертима широм света.Невероватно колико поштовања имају за то што доносимо из наше земље и уз то имају и велику жељу да науче нешто о нашем музичком наслеђу. У концертном програму Бистрика налазе се песме које носе одлике нашег поднебља, од раскошних мелодија попут Димитријо сине Митре, Магла паднала до атрактивног Калајџијског кола које певамо без инструменталне пратње и веома захтевне песме Од поле идат бабо за коју је вокални аранжман урадио наш дугогодишњи пријатељ Микан Обрадовић композитор и етномузиколог. Уствари публика у свету иде са нама на музичко путовање кроз Балкан, крећемо из Србије и завршавамо са Србијом концерт. Често после концерата разговарамо са људима из публике о томе колико им је занимљива вокална традиција коју негујемо Бистрик и ја.Обично испричам онај догађај када нас је пре концерта у Италији питао један менаџер где су нам трубе, добио је одговор, одгледајте концерт и видећете да ли су нам неопходне. Био је одушевљен после концерта и одмах је уследио позив за следећи фестивал у Италији.
Шта је учинило да „Бистрик постане један од водећих српских музичких брендова?
Б.К. Пре свега посвећење и један озбиљан однос према етномузиколошком наслеђу наше земље. Сви знају колико је радити обраде или стилизацију веома тешко и одговорно. Бистрик и ја смо од самог почетка остали доследни да поштујемо стил и праксу народног певања а да новим аранжманима направимо такозвана померања из архаичног у савремено, тако смо песме из давних времена приближили данашњој публици. Бистрик је уствари пронашао шифру којом наново оживљеним песмама ослобађа пут кроз време и простор. Да кренем од тога да имамо исте иницијале Б Б (Биља- Бистрик). Музика је наша велика љубав, она нас покреће , радује, лечи. Са њом живимо и она је наш живот. Већина нас је завршила ФМУ, различите одсеке у томе је разлика.Разлика је у томе, што смо у Бистрик дошли из различитих бендова : Последња игра лептира( М. Станојевић), С времена на време ( Љ. Нинковић), Сунцокрет( Н. Божић, Б. Исаковић), Рани мраз …
Радили сте и на филмској музици, пре свега на филму „Зона Замфирова“ који је својом популарношћу допринео и повратку популарности етно музике , а затим сте са оркестром „Бистрик“ урадили и музику за филм и серију „Бранио сам Младу Босну“ за који сте добили највиша признања код нас. Колико Вам значи рад на филмској музици и колики је то био изазов и за Вас и за оркестар „Бистрик“?
Б.К. Не могу описати колико је задовољство радити на филмској музици. Најлепши део посла у студију је компоновање тема, …полако настају лајтмотиви, атмосфере а радећи са Микијем Станојевићем из оркестра Бистрик, научила сам пуно тога.Оно што ме највише весели је када успемо да музиком савршено употпунимо слику, оставимо наш музички потпис и посебно када видим задовољан осмех редитеља. У књизи Како направити филм Фелини објашњава да је од свега што прати настајање филмског дела највише волео када се у читаву причу уплете музика.
Имате ли неку евиденцију, колико сте до сада радећи на промоцији традиционалне музике прикупили и обрадили песама?
Б.К. Немам евиденцију али знам да је било пуно песама. Рећи ћу да сам на самом почетку још увек и да сам тек отворила шкрињу и заронила. Песама има колико хоћете и све су изузетне лепоте, само је потребна воља али је потребно и време … а време лети и питање је још колико ћу стићи … али је зато ту Бистрик радионица , младих певача, која наставља наш пут и нове песме су већ упаковане у најлепши рам , путују даље…
Многи музичари су покушали да се баве етно музиком, али су одустајали и прелазили на нешто „исплативије“, шта је Вама највећи мотив да не одустајете, већ да и даље трајете и да нас враћате коренима?
Б.К. Музика је добра за душу и лелковита за тело( Аристотел)
Мотив је један једини љубав. У овој врсти музике сам дефинитивно пронашла себе а у екипи ових сјајних људи и изузетних музичара , дивне пријатеље за цео живот.
Када погледате на свој целокупни рад до сада, шта бисте рекли, који су најважнији „Записи“ Вашег живота?
Б.К. Најважнији је Бистрик, мој оркестар који је добио име по првом албуму а назив Бистрик је изабрала моја кума Горица. Толико лепог је стало у ових 20 година са мојом музичком породицом.Фантастична гостовања у Бразилу и Индонезији бих свакако издвојила као посебан запис. А на крају је Свод. Свод има разна значења, може бити свод драгуља, бисерни свод … тако се зове и наш последњи албум а под Сводом јасно се види шта Бистрик и мене, свих ових година заводи и води и чему се бескрајно радујемо.
Како гледате на будућност „Бистрика“ и етно музике? Шта је следеће што планирате?
Б.К. У овим условима и овом времену живимо као и сви. Прихватили смо новонасталу ситуацију , тако да плановима нема места. Све догађаје смо померили за следећу годину па и веома важан јубилеј Бистрика (20 година).Радимо понешто везано за нови албум, урадили смо дивне нове спотове за песме са наших прошлих албума у прелепој Смедеревској тврђави и веома сам поносна на тих 12 музичких разгледница које можете видети на јутјуб каналу. С обзиром да се све преселило на интернет, почела сам са радионицама моје вокалне групе, радимо преко Зума . Није то баш најсрећније решење али је тренутно једино могуће.
И за крај овог разговора, шта би Биљана Крстић поручила нашим читаоцима?
Б.К. Да упркос свему, буду ведрог духа, да им је срце топло и живо и испуњено надом и љубављу. Верујем и надам се да ће ускоро проћи ово време које нам је дато и на овај начин и да ћемо моћи да се загрлимо и пољубимо са нашим најдражима, као раније.
Редакција Чудо
