Алекса је кантаутор, појац православне духовне музике и српских традиционалних песама рођен је 1998. у Београду.
Први контакт са духовном музиком остварује као дечак одлазећи на богослужења где је и чуо појање црквених појаца и хорова, али и код чланова своје породице јер је он само наследник породичне појачке традиције где је био запажен број предака који су свој појачки дар баш у црквеним и манастирским певницама даривали Богу. Посебан значај у дефинисању његове суштине заузима породица коју чине између осталих и монаси, уметници, позоришни радници па је сасвим природно да се и Алекса определи за неки вид уметности која у својој суштини слави Бога.
Формалоно музичко образовање стиче у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду на одсеку за српско традиционално певање и свирање, а касније и на одсеку за соло певање. Такође свој глас наставља да усавршава у оквиру мастер класа Руске музичке академије „ГНЕСИНЫХ“ из Москве у класи професорке традиционалног певања др Људмиле Александровне Шашкине. Неформално, али за њега најпре у духовном смислу најважније учење о црквеном појању добија у манастирима и црквма учећи од свешенства и монаштва, на самом извору, појући на службама, док са традиционалним певањем се, такође још као веома млад, сусреће у породици и путем теренских записа.
Откривајући сколост ка визуелној уметности он уписује и успешно завршава студије дизајна у Београду.
Поред интерпретирања црквене и традиционалне музике он придаје посебан значај ауторском раду у области православне духовне музике. Ауторским радом почиње да се бави у најранијем детињству, смишљајући различите мелодије и текстове. Управо једна од тих мелодија нашла се и на његовом првом самосталном албуму. Аутор је бројних православних духовних песама нашег времена, па је и комплетни аутор његовог првог албума „Веруј, воли, радуј се“. Такође, песмама које ствара он чврсто сведочи о православној вери, а на своја дела не гледа само као на плод уметничког рада, него управо кроз та дела мисионари и прославља Бога.
Православну духовну и традиционалну музику проносио је широм европског континента, док су о његовом раду извештавали бројни европски медији. Наступајући у земљама попут Грчке, Италије, Француске, Немачке, Пољске и Мађарске, посебно издваја неколико наступа у Русији у оквиру највећег фестивала младих у свету (Всемирный фестиваль молодёжи – ВФМ 2024) где је православним духовним песмама представљао Србију.
На његовом репертоару црквене музике налазе се српски црквени напеви од 15. до 19. века.
Оснивач, солиста и руководилац је вокалног састава „АНГЕЛОС“ који се бави појањем православне црквене музике.
Неуморни је трагач за заборављеним песмама са Косова и Метохије, Драгачева, али и осталих делова Србије те на његовим наступима могу се чути ретки примери традиционалних песама тих подручја.
Добитник је великог броја награда и признања у области музичке уметности, од којих се посебно издваја признање „Златна значка“ за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе, коју додељују Културно-просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а под покровитељством Министарства културе и информисања Владе Републике Србије.
Такође учесник је великог броја хуманитарних концерата.
Алексино вишегодишње уметничко деловање и мисионарско-музички рад нас позива да верујемо, волимо, радујемо се и непрестано славимо Бога.
По јутру се дан познаје, рекао би наш народ. Да ли се слажете са том изреком, искуствено гледано, из Вашег фокуса, уметничког и духовног развоја?
АН Јутро је само по себи величанствено. Тренутак спознаје, да можемо бити бољи, и да смо изнова добили шансу за то. Господ нам поред те шансе, даје много избора, питање је који избор, по нашој слободној вољи, Богом даној, направимо. Ја бирам да се радујем, иако не значи да ће тога дана све бити радосно, заправо, не знам ни да ли ћу видети залазак Сунца тога дана. Баш из тог разлога, и ја свима око себе говорим РАДУЈ СЕ, јер ако сада и у овом свету не научимо да се радујемо и славимо Бога, како ћемо то учинити у оном осмом, незалазном дану?
Широк спектар дарова, посвећеност, прожети чудесном лакоћом реализације су Ваше обележје. Да ли би сте издвојили и ,,хијерархијом срца“ , навели који је то од Ваших дарова који Вас највише радује и испуњава душу ?
АН „Лакоћом реализације“, како то лепо звучи. Све је лако уз Господа, и планине можемо померити, ако ка њему широм руке пружимо. Благодаран сам Господу што је многе кораке Он учинио, можда и зато што је знао да ја нећу умети. Перпустио сам, у већини случајева, све Његовој вољи, и пружио му све оно што ми је даровао, да Он управља тиме. Када је „хијерархија срца“ у питању, изнад свега је наравно појање. Не могу Вам описати колико сам радостан што ми је дато да гласом славим Бога, па нема лепше молитве од те певане речи. Наравно ту је одмах поред и писање, али ипак морам истаћи, тај дар за појање је за мене нешто посебно, јер управо са тим даром Господ ми је дао прилику да учествујем у службама, да кроз црквене химне, одрастам у вери, да кроз њих откривам тајне те незалазне Љубави, и наравно изнад свега, да непрестано славим Бога!
Писали сте, појали, компоновали музику духовно традиционалног жанра, па чак и режирали спотове, уз Божју помоћ. Ваш рад је попримио мисионарски облик. Ефектан, аутентичан наступ је у срцима публике широм света. Које је то парче планете освојило Ваше срце?
АН Господ ми није дао дарове да бих славио себе, већ Њега. Дужан сам да свуда и на сваком месту кроз те дарове говорим, исповедам нашу предивну Православну веру, да сведочим о тој бескрајној љубави Христовој. Када је у питању тај неки посебан део света, а да то није наша вољена земља, свакако да је то Русија, слава Ти Боже на тој невероватној лепоти. Наступи у Русији су заиста нешто посебно. Велика је радост певати тамо, толико је емоција сабрано и толико заиста дивних људи тамо има. Надам се скором сусрету са Русијом, можда поново путем неког лепог концерта. Наравно, морам поменути и такође сестринску нам Грчку. Концерти у Грчкој оставили су заиста посебан утсак на мене. Иако се можда наши језици не препознају, никада нисам осетио тај неки тренутак неразумевања, јер се ипак сви ми у Христу разумемо!
Наклонењост према очувању верског и културног идентитета су незаобилазни, јасни и неодвојиви део Ваше личности. Метохија је, чини се, Ваш духовни извор коме сте посветили једну, могу рећи ,од најлепших савремених, душом писаних песама. Шта за Вас представља Метохија свеукпно?
АН Метохија је почетак вечности, пошто краја нема, незалазни Велики петак и неисказано свануће Васкрсења, гора са које се Царство Небеско јасно види. Метохија је опредељење, и да нема те крви, која ме за њу веже, сигуран сам, да би Метохија била извор са кога бих воду, и сада, и у вечности пио. Песма коју ми је Господ подарио баш у тренутку док сам ходао Светом метохијском земљом је заправо једно кратко слово о мојој Метохији, о њеној бесконачности. Благодаран сам Богу на томе што ми је послао те речи и ту мелодију баш тада. Када је певам, ја се изнова враћам у тај тренутак, поново видим то небо и изнова чекам, исто онако као и у песми: „И сред неба божур чека, Метохију мајку тражи, Ђаковицу, Призрен, Шару, Бистрој реци да се врати!“
Испред ЧУДА разговор водила Хаџи Марина Лазић
