Умировљени владика Атанасије најавио отварање ћивота следеће године
СВЕТИ Василије недавно је пројавио своју мајку Ану као великог чудотворца. Ана, мајка, сахрањена је код старе цркве Светог Николе у Мркоњићима и на њеном гробу јавља се зрак светлости. Она исцељује болесне који дођу са вером!
Ове речи изговорио је умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије у Немањином граду у Подгорици, месту где се родио отац Светог Саве – Стефан, Свети Симеон Мироточиви.
– Ако Бог да догодине – наставио је епископ готово у једном даху – када будемо славили 350 година од упокојења Светога Василија Чудотворца, отворићемо и гроб Свете Ане. Она је света, јер је родила таквог великог свеца, као што је Света Ана родила Светог Саву. И она је такође света и хвала Богу да је имамо. Нека свети буду са нама, а ми да будемо са светима.
Поред старе сеоске цркве у Мркоњићима је гробље у којем се налази гроб Свете Ане, мајке Чудотворца. У овом крају се препричава предање да је некада давно житеља Трифка Милутиновића на путељку који се спушта ка главној џади, пресрео старац са дугом белом косом и брадом, представљајући се као кауђер. Казао је да је у гробљу, седам корака од десног ћошка црквице Светог Николе сахрањена мајка Светог Василија, да би после те поруке неким чудом калуђер изненада нестао. Трифко је послушао савет, пошао у гробље, одмерио седам корака од цркве и копао све док није наишао на гробно место где се данас налази споменик светитељевој мајци. Ту се на празник Чудотворца сливају колоне верника са разних страна света које свој молитвени пут настављају даље преко Требиња и Никшића до острошке пећине.
Споменик светитељевој мајци Анастасији Јовановић 1966. године подигао је верни народ Попова поља и околине.
– Добро памтим то време, када је постављен ноћу. Удба је због тог догађаја испитивала неке људе из нашег села, али и других, околних. Било је притисака. Ипак најважније је да је споменик сачуван – каже, за „Новости“, Неђо Бошковић, мештанин Мркоњића и црквењак.
А у књигама Епархије захумске остало је записано:
„Поповка, Мркоњка, Ана Јовановић роди и одњедри васцијелог сина, чудотворца и светитеља Василија и Тврдошког и Острошког, а највише Василија Мркоњићког. Једног од највећих светаца словенског југа.“
У херцеговачком камењару, у избама и зидинама вековних огњишта, под смоквама и грмовима нара, свуда траје сећање на Чудотворца. И ово мало људи што опстаје у Мркоњићима, као и они који су се раселили, поносно је на порекло и на село у ком се пре четири века родио светитељ, од свете мајке Ане.
НА зидинама и згаришту светитељеве родне куће, под кошћелом, уздигао се прелепи храм, посвећен Светом Василију. Заправо, то је спомен-црква која је метох женског манастира Светих апостола Петра и Павла код Требиња. И управо на камену на који се новоизграђени храм „наслања“, 28. децембра 1610. године родио се светац, под световним именом Стојан Јовановић.
Извор: Вечерње новости