У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Ова чудотворна икона Мајке Божије почива на Светој Гори, у манастиру Хиландару, и носи назив – Она која је уразумила Еклисијарха/црквењака – што произилази из житија, што ћемо нешто касније видети.
Немамо никаквих података како је икона доспела на Атос. Претпоставља се да је дошла из Русије, јер је тамо позната под називом – Ублажи моју тугу, где постоји неколико њених копија, но друкчијих и по ставу тела и по спољњем украшавању, од изображења чудотворне иконе Клисијарске, која већ вековима почива у ризници манастира Хиландар. Име Клисијарска (Црквењакова) је ту и добила управо по чуду које се од ње пројавило.
Сматра се да ју је живописао Свети апостол Лука, јер када ју је први пут видела Пресвета Богородица је рекла: ,,На овој је икони моја благодат и сила”.
Тренутно се налази у ризници манастира Хиландара. До данас, није познат датум њеног прослављања.
Чуда
Икона Богородице Клисијарске/Еклисијархове добила је име по црквењаку/еклисијарху којег је уразумила. Предање каже да је тај црквењак био помало немаран; наиме, он је требао да одржава кандило пред иконом Пресвете Богородице које се често гасило због промаје. Палећи га једном приликом, почео је да ропће и отеле су му се сасвим непримерене речи. Хтео је да оде не запаливши га, али је истог часа онемео. Манастирска братија га је нашла без свести. Моћ говора му се вратила тек после бројних метанија и много проливених суза. Дошавши себи, исповедио је своје безакоње. Предање каже да је од тада, постао најревноснији слуга у храму Господњем.
Изображење
На овој икони Пресвета Богородица је приказана у допојасном положају како левом руком придржава Божанствени огањ, Светлост неугасиву; тачније, надлактицом подупире тело Христово и тако Му чини удобно сместилиште. Док Јој Је десна рука спокојно положена на Његовим пречистим ножицама, дотле су Јој прсти леве шаке прислоњени уз образ, ка слепоочници, па се стиче утисак да дубоко размишља. Траг времена, који је нанео оштећења, приметан је скоро на читавом приказу Њеног пресветог лица, на ком се загасита бакарна боја прелива уз приметан одсјај црвене – па читав лик зрачи неизмерном топлином. Глава Јој Је благо окренута на леву страну, ка развијеном свитку, ка ком је уперен поглед Њен.
Пошто је протекло доста времена од настанка иконе, оно је и утицало на њен данашњи изглед, па су на њој приметна извесна оштећења, првенствено у квалитету боја којима је осликана; оне су знатно блеђе и њихова нијанса далеко одступа од оригинала. Сама икона оивичена је уметничким радом на све четири стране (због старости не може се распознати ког типа), на коме су такође приметна извесна оштећења.
Оно што ми видимо данас, то је да је Дјевин мафорион осликан у јасно црвеној боји и да је оивичен светло жутим порубом; његова унутрашњост је у потпуности проткана златом док је доња хаљина Њена, у тамној боји.
Оно што посебно оставља утисак, чак и на у овој мери оштећеној икони – јесте лице Њено. Оно је необично благо и обло. Прсти обе руке су необично издужени, нос такође, очи – благе, пуне саосећања и самилости за све оне који Јој се обраћају, измирујући их са Сином и Богом Њеним.
Лице Богомладенца није строго, већ више озарено, скоро радосно; без икакве туге или забринутости. Овде видимо како Христос у крилу Богомајке држи развијени свитак, који Она, чини се, замишљено посматра. Пошто јој је лева рука у пределу слепоочнице, можемо извући такав закључак; међутим, оно није праћено страхом, већ више посматрањем онога што се збива а што ће следити – праведан Суд Божији, где ће осуду заслужити сви они који Њеним свемоћним заступништвом и Милосрђем Сина Њеног, не буду сачувани од вечнога огња.
Приредила: Елза Бибић
Превод са руског: О. Б.
Светигора
