Javljanje obraza Božije Matere Čaša koja se ne ispija zbilo se u Vavedenjskom Vladičinom ženskom manastiru 1878.  g.

Jednom hrišćaninu Tulske gubernije, vojniku Stefanu, koji je patio od strasti pijanstva i popio svu svoju vojnu penziju i sve što je imao u svome domu, te došao do toga da ništa nema da su mu se noge oduzele – u snu se javio divni starac obrativši mu se sledećim rečima: Idi u grad Serpuhov, u manastir Vladičice Bogorodice. Tamo je ikona Čaša koja se ne ispija – traži da za tebe odsluže moleban i ozdravićeš dušom i telom.

Pošto nije mogao da hoda, a ne imavši pomoći od drugih, bez ikakvih sredstava, Stefan ne ode na to putovanje.

Starac mu se onda javi ponovo, ali ni to nije pomoglo da pijanica posluša. Starac mu se onda javio i treći put, govoreći kakve ga grozote čekaju ako ne posluša – i nečastivi pijanica tek onda odluči da krene na put, četvoronoške.

U jednom selu ga zateče noć i ostade tu da prenoći. Milosrdna starica kod koje je noćio, da bi mu olakšala bol, istrljala mu je noge i dobro podložila peć. Tokom noći, putniku se u nogama pojavio prijatan osećaj a kada je probao da stane na njih, mogao je, ali su i dalje bile previše slabe da bi se mogao držati na njima. Do sledeće noći mu je već bilo bolje, i mogao je da hoda, oslanjajući se na jedan štap. Tako je stigao do Serpuhova.

Stefan je po prispeću u manastir kazao o svom viđenju i tražio je da se odsluži moleban pred ukazanom mu ikonom.

No niko nije znao za takvo izobraženje. Tada se neko setio da bi to mogla da bude ikona koja na sebi ima oslikanu čašu, a koja je bila postavljena u prolazu iz Sabornog hrama ka riznici.

Kakvo li je tek oduševljenje nastalo kada su na poleđini ikone pronašli natpis na kome je pisalo Čaša koja se ne ispija.

Po opisu starca iz snoviđenja, prepoznali su starca Varlaama, nekadašnjeg nastojatelja toga manastira. Ikonu su preneli u hram i pred njom je održan moleban. Pijanica je potpuno ozdravio i zdrav otišao iz Serpuhova. Ne samo da su mu noge ozdravile, nego je potpuno prestao da pije.

Vest o ovom događaju brzo se pročula i izvan manastira. Mnoštvo poklonika je počelo da dolazi na poklonjenje čudotvornoj ikoni, ne samo iz grada Serpuhova nego i iz cele okoline, pa i iz udaljenih mesta. Dolazili su ne samo oni koji su tražili pomoć u oslobađanju od strasti pijanstva, nego i oni koji su hteli da se poklone i odaju počast Bogorodici za ukazanu pomoć.

Posle 1919. g. kada je manastir bio zatvoren, čudotvorni obraz Presvete Bogorodice i spisak sa čudima koja su od nje proizilazila je nestao.

Do revolucije Serpuhovsko Aleksandro – Nevsko bratstvo savršavalo je pred ikonom moleban s čitanijem Akatista.

U vreme sovjetske vlasti mnogi manastiri su bili zatvoreni, a po zatvaranju manastira Vavedenja Vladičice, ikona je prenesena u katedralni hram Nikole Beloga. Između 1928 – 1930. u Serpuhovu je stolovao Mitropolit Manuilo Lemeševski. U spisima iz tog vremena stoji da je on ponovo uspostavio poštovanje svetinje te obitelji, ikone Bogomajke Čaša koja se ne ispija koja je u međuvremenu pala u zaborav. Na molbe vernih, a po blagoslovu tog vladike, napravljeno je osam kopija čudotvorne ikone.

  1. g. je zatvoren hram u kome je bila ikona i sve svetinje su spaljene na obali reke Nare. Ikona Majke Božije Čaša koja se ne ispija nestala je bez traga i svi molebani su prestali.

Poštovanje svetinje iz Serpuhova obnovljeno je osamdestih godina HH veka.

Na inicijativu upravnika mesne crkve posvećene proroku Iliji – Arhimandrita Josifa, ponovo se počelo sa služenjem molebana za isceljenje od pijanstva čitanjem Akatista Bogorodici Čaša koja se ne ispija. Arhimandrit Josif je 1990. g. započeo sa inicijativom da se ponovo otvori Serpuhovski manastir Visokog. Kao rezultat, 10. aprila 1990. je ponovo zaživelo bratstvo tog manastira, koje je 1374. osnovao Sv. Sergije Radonješki. Postavši predstojnik bratstva, arhimandrit Josif je preneo služenje molebana Bogorodici “Čaša koja se ne ispija“, u Visocki manastir, i već sledeće godine je po njegovom blagoslovu ruski ikonopisac Aleksandar Sokolov naslikao danas svima poznatu ikonu. Nova ikona je ubrzo postala omiljena u vernom narodu koji je počeo masovno da dolazi na poklonjenje ovoj svetinji.

U manastiru Visocki je sastavljen kanon i izdat Akatist toj ikoni Majke Božije koji se ranije nalazio u nekoliko odvojenih i različitih rukopisa.

U Serpuhovom počiva jedna ikona Božije Matere Čaša koja se ne ispija koja se nalazila u Vavedenjskom Vladičinom ženskom manastiru, napisanoj 1995.g. po staroj fotografiji.

U očima vernog naroda čudotvorna ikona Majke Božije Čaša koja se ne ispija postala je istinskom sveruskom svetinjom. Po blagoslovu Svjatjejšeg Patrijarha 30. maja 1997. ikona je uvedena u pravoslavni crkveni kalendar što je bilo zvanično priznanje Sveruskog poštovanja tog lika Bogomajke.

Svakodnevno se u hramu Visockog manastira pred čudotvornom ikonom drže molebani na kojima se iznose molitve za sve stradalnike koji mole za milost Caricu Nebesku. Nebrojeni hodočasnici posećuju manastir. Posebno mnogo bogomoljaca se okuplja na moleban koji se drži po Vaskrsu.

Najvažnije bogosluženje ikoni Nebesne Zastupnice je 18./5. maja na dan praznovanja ikone. Oni koji ne mogu da dođu na poklonjenje čudotvornoj ikoni, šalju pisma i telegrame sa molbama da se odsluži moleban za njih, bližnje i rođake.

Ova ikona, proslavlja se 18. maja po novom odnosno, 5. maja po starom kalendaru.

Čuda

 Pred ovim obrazom molimo se za isceljenje od neduga pijanstva i narkomanije.

Do današnjeg dana je bilo mnoštvo slučajeva blagodatne pomoći i isceljenja koja su se desila posle molitava pred ikonom Čaša koja se ne ispija. Ti slučajevi se zapisuju u posebnu knjigu, koja se nalazi u manastiru. Pomoć su dobijali ne samo pravoslavni vernici nego i nekršteni i ljudi drugih veroispovesti. Kao što se onomad u HIX veku starac Varlaam javio u snu penzionisanim vojniku podstaknuvši ga da ide na poklonjenje ikoni Bogorodičinoj Čaša koja se ne ispija tako je i u naše vreme bilo slučajeva čudesnih javljanja ugodnika Božijih, Presvete Bogorodice pa i samog Gospoda Isusa Hrista, sa pozivima stradalnicima da idu u Serpuhov na poklonjenje čudotvornoj ikoni. Utoliko je čudesnije, što neki od tih ljudi ništa nisu znali ni o ikoni, ni o manastiru, ni o gradu Serpuhovu.

Vidljivi znak Božije blagodati koja se širi kroz ovu ikonu, pokazuje se neprekidnim mirotočenjem i krvotočenjem na nekoliko kopija ikone koje se nalaze po domovima vernih, kao i u pravoslavnim hramovima; dakle, izvor blagodatne pomoći i isceljenja ne presušuje od nje.

Majka Božija podižući svoje prečiste ruke, moli Sina svoga i Boga, za sve grešnike, da ih spase i prizove ka nepresušnom Istočniku duhovne radosti i utehe, javljajući svima da je Čaša koja se ne ispija milosrđe i pomoć sa Neba, na radost svima kojima je pomoć potrebna.

Izobraženje

 Lik na ikoni je ukrašen srebrom a u donjem levom uglu je postavljena hranilica sa česticom pojasa Presvete Bogorodice.

Mnoštvo dragocenih darova okružuje i ukrašava ikonu. Te darove su ostavljali zahvalni izbavljenici od stradanja kojima je Presveta Bogorodica preko svoje ikone pomogla.

 Tropar, glas

 Pritecimo danas, verni, k Božanstvenom i prečudnome obrazu Presvete Bogomatere, koja sva srca vernih nebeskom Neispijenom čašom Svoga milosrđa napaja i ljudima objavljuje. Videći ih i slušajući o njima, duhovno praznujemo i toplo Joj vapijemo: Vladičice premilostiva, isceli naše neduge i strasti, moleći Sina Tvoga, Hrista Boga našega, da spase duše naše.

 

 Literatura:

 OOO Duhovnoe preobraženie: K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM, Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami – Moskva, 2015. g, str: 66, 67;

 

pravoslavlje.net

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime