Ово јединствено ремек-дело није само изузетно лепо, него у себи носи и теолошку дубину и богатство симбола. На једном сабору у Русији (1551.) овој икони дат је епитет “иконе над иконама”.
“Канон” икона Свете Тројице према којој се раде све репродукције је ремек-дјело Андреја Рубљова (1360-1430). О животу овога аутора не знамо много. Зна се да је живио светим монашким животом у манастиру Свете Тројице, 70 км североисточно од Москве. Андреј Рубљов је био духовни син Сергеја Радоњешког који је уједно био најважнији реформатор монашког живота у Русији.
Композиција иконе приказује сцену из Библије, када су три анђела посетили Сару и Аврама (1. књига Мојсијева 18,1-33). Рубљов се концентрисао на приказивање фигура три госта. Порука дела је многострука. То је, између осталог, апел за јединство у време сукоба међу кнезовима. У исто време, то је израз религијског јединства у тројству (Отац, Син, Свети дух)
Интересантно је овде приметити како Авраму долазе три човека, а Аврам им се обраћа у једнини. Њих су тројица, али их Аврам види тако уједињене да му изгледају као једно. И они сами, иако су тројица говоре као један. Они су ходочасници у пролазу, а говоре с Аврамом као с пријатељем који треба знати њихове мисли и тајне. Аврам није видио Бога осим кроз ликове анђела, али с њим разговара.
АНЂЕЛИ – ГЛАСНИЦИ
Анђео значи гласник. Сваки од њих у својој духовној, али ограниченој и тиме малој нарави носи велику поруку из које ми људи можемо схватити: да смо љубљени од Бога, да смо средиште његове пажње, да смо важни у његовим очима. Преко својих анђела, Бог нам упућује своју реч и преко њих прима наше одговоре и наше молбе.
Имају ли ови анђели лице мушкарца или жене? Божји живот је комплетан, нема потребу за комплементарношћу као човеков живот. Живот Бога је љубав пуна и савршена, љубав снажна и кротка, љубав њежна и блага. У њему нема разлике која треба постојати између мушкарца и жене. Бог који даје живот је све, он је отац и мајка заједно. Због тога, онај који с њиме живи и ко га непрестано држи пред очима, постаје снажан као отац и њежан као мајка. Човек који љуби Бога, од њега добија пунину живота која испуњава празнине и недостатке нарави. Животи светаца нам то непрестано сведоче.
ГЕОМЕТРИЈСКЕ ФОРМЕ
На самом почетку преношења Божје Речи на дрво, Рубљов пише ликове круга и троуглова. У самој икони ликови су постављени тако да чине кружницу. За њу се каже да је најсавршенији геометријски лик. Кружница нема ни почетка ни краја, зато симболизује вечност и савршенство нашега Бога. Кружница доминира читавом композицијом.
Бог је један, али ме сусреће на три различита начина. У кружници се налазе савршена три анђеоска лика који показују савршену љубав која нема почетка ни краја. Реципрочна љубав трију особа нема форму затвореног круга. Њихова љубав се отвара међу њима олтаром који има лик путира. Према том путиру су усмерени погледи. Према њему су усмерене руке анђела. Бог контемплира човештво које је симболизовано од квадратног стола и његовог подножја. Бог види како је то наше човештво изгубљено, жели га спасити. Види колико је изгладњело и жели га нахранити, види нас напуштене и узима нас у наручје.
Троугао који је постављен на површини стола а врх додирује врх главе Анђела у средини, тај једноставни геометријски лик нам говори да су троје у једном и једно у тројству. Овако круг и троугао се не виде, управо као што се не види ни Бог, који је свеприсутан, иако га ми не видимо.
Форма четвороугла се дотле види добро јер представља оно што је видљиво тј. све створено. Створење је разнолико и раздијељено, тако постоје и различите квадратне форме. Бијела квадратна површна која се не види у потпуности јер је заклањају кољена анђела, указује да земља прима и угошћује невидљиво небо. Наш се Бог не срами доћи на земљу, дати се угостити као ходочасник.
Осмороугаоник означава пунину осмога дана Господњег. Што се тада догађало? Кад је био осми дан? Након седмог и још увијек траје. Што се у њему догађа? Историја спасења у којој ми живимо и учествујемо.
ТРИ ПУТИРА
Велики путир који се може угледати у угловима ликова анђела представља како Отац и Дух Свети дају отеловљену Реч која стоји у средини.
Путир који се твори од столњака на којем се налази посуда с месом, а столњак додирују кољена анђела слика су Еухаристије која је центар гибања читаве кружнице.
Путир насликан на поду између постоља, представља простор где се може приступити и ући у дијалог љубави, препустити рукама Духа да нас обликују, пребивати у Божјој близини. Кољена су нам тада постављена до предњег дела олтара на којем се налази мали прозор. Он подсећа на то да се у сваком су олтару полажу реликвије мученика.
Али, ако проматрамо крила анђела ,онда су и она постављења у форми путира.
СИМБОЛИ ПАСТИРСКИХ ШТАПОВА И ХАЉИНА
Иако су сели за сто, анђели не одлажу своје ходочасничке штапове. Држе их у левој руци, спремни за устајање и наставак пута. Што нам то говори? Бог је увек у пролазу. Он пролази. Када пролази није наметљив, него му ми требамо посветити пажњу и гостопримство, иначе можемо пропустити прилике његовог пролаза.
Штапови на врху имају орнамент попут краљевског жезла. То нам говори да ми Бога можемо звати краљем, али се изнад свега према њему требамо опходити као према Краљу. Штапови су обојани у црвено, нису златни попут краљевских који су често пута симбол насилне моћи. Ови су црвени, што је боја мудрости која љуби, и то љубављу која је стрпљива. Такво је краљевање Божје.
Сваки је анђео оденут у тунику и плашт. Туника указује нарав. Плашт се за разлику од тунике код сваког анђела добро уочава и то одело представља и показује улогу, задатак, мисију и нарав. Сваком анђелу је једна од ових хаљина плаве боје, боје неба. То што сва три анђела имају хаљину плаве боје говори да је Бог један. Три анђела нам показују једнога Бога који нас љуби с три различита срца. Три нам анђела показују љубав Божју, заједништво трију Божанских особа.
ХРИСТОС – ПРАВИ ЧОВЈЕК
У центру се налази анђео одевен у одело снажних боја које привлаче поглед. Сав његов лик није видљив. Нижи део и ноге су му скривене бијелим столом који дели и сједињује све три особе. То нас подсећа да Сина Божјега његови савременици заправо нису никада у потпуности успели видети – схватити. Његова туника је широка свечана. Тамно црвене је боје која подсећа на проливену крв. Златни епитрахилон означава Христово краљевско свештенство. Епитрахилон нам говори да је Он примио сву власт од Оца. Он је Божанска особа и то нам потврђује боја плашта.
Овај нам анђео каже како је једна од Божанских личности – човек, и то прави човек од крви и меса, човек као ми, који може умрети попут нас. Тамно црвена боја нам говори о смрти човека који умире за љубав. Погледамо ли главу овог анђела видимо да је сва наклоњена према другоме и то нас просветљује о самој особи Оца. Син воли Оца, то се види по његовој отвореној спремности према Оцу. Син поклања потпуну пажњу речи коју му Отац упућује.
ОТАЦ
Анђео према којем Син гледа с понизним поштовањем, с предањем потпуним и пуним љубави помаже нам контемплирати Оца. Туника овог анђела је плава и скоро сакривена. Бога Оца нико никада није видео. За узврат има плашт у којем се прелијевају различите боје. Плашт сакрива интимност његове личности и објављује славу. Плашт представља сво Божје дело. Представља целокупно и величанствено створење. “И небеса славу Божју објављују” Свако Божје дело показује његову присутност, његову мудрост, његову љубав и његова невидљива савршенства.
У овом лику анђела имамо Оца који зна стварати, но више од свега он зна подржавати све створено својом љубављу. У овом лику можемо видети с којом пажњом и понизношћу он врши улогу Оца. Он је извор живота, његов први покрет је љубав којом благосливља земљу. Његова се рука благо уздиже према столу који представља земљу и благосливља је. Његова рука је усмерена према и Сину, који је пажљив и спреман. Сав лик Сина говори – “Ево ме долазим”. Проматрајући га, као да се чује вечни Амин према Вољи Божјој. И Син благосливља, он ради оно што види да Отац ради, јер “ко види Сина види и Оца”.
ДУХ СВЕТИ
Трећи анђео прихвата, признаје и наставља покрете љубави прва два анђела. Плава туника се добро види, јер је улога Духа Светога показивати и подстицати на веру у Бога, поучавати и подсећати на Реч (Ив 14,26), а његов зелени плашт говори да је Дух Свети онај који даје живот. Боја његовог плашта се шири према поду. Тиме се показује да његова свјетлост и његова топлина обавијају све, обнављају све на непрестану славу Божју. Дух Свети нас обавија и прожима када се попут Сина потпуно предамо Оцу, када попут Оца дајемо своју љубав људима.
Ако се затворимо и жалимо, ако се одбијамо предати, тада се затамњује наш поглед, а у срце се враћа жалост. Ова трећа Особа како нам показује њен покрет прихвата Вољу љубави коју Отац упућује Сину, а коју Син чини својом. Рука анђела живота је положена на сто – олтар и води према благослову двојице других анђела, води према одредишту. Дух Свети је онај који даје људима способност приметити љубав којом су љубљени. Његова свјетлост даје отворити људима очи да у Богу виде тату који их љуби. Његова снага испуњва људска срца да могу другима пренети оно што су видели.
ОГЛЕДАЛО
Из Светога писма знамо да Син Божји седи с десне Очеве. Како то да га Рубљов овде поставља с леве? Није превид или грешка, јер овде Рубљов следи св. Павла који каже да ми Божанску стварност видимо као у огледалу, а у огледалу се види на обрнут начин.
ИЗВАН КРУГА
Изван круга и троугла, али у савршеној хармонији с њима, примећујемо ликове који имају улогу додати нешто овој поруци. Све створено које произлази из Божјих руку показује и траг је који упућује на његову лепоту, величину и љубав.
Иза главе Духа Светога видимо нешто недефинисано. Је ли планина, пламен, или замах ветра. Може бити планина, јер у тишини планине Дух говори и делује. Може бити и пламен јер је Дух Свети попут ватре. Он је као пламен који силази на главе апостола. Он је ватра која осветљава нутрину оних који је приме док не угледају љубав и њен смер. Он чисти и обнавља. Може бити и удар ветра, јер је Дух Свети попут ветра, не може се ухватити. Дух је замах ветра љубави, који носи. Ако се ја зауставим како би се дивио себи, излазим из динамизма удара љубави. Овај ветар дува према Сину, јер је он достојан пажње. Он је мета нашег разматрања и контемплације. Дух увек носи да гледамо Сина.
Иза Сина се налази зелено дрво, његова је крошња покренута Божанским вјетром. Аврам анђеле поставља под храст мамбре. Осим што овај храст симболизује дрво крста, оно овде постаје дрво живота из Раја, које производи плодове живота, а његови листови су лиек за сваку болест. Плод тога стабла је Исус Христос, а листови су сакраменти. Ветар Духа светога гура крошњу према кући и тако оријентише наш поглед према пребивалишту које је Отац припремио. Он ту отвара прозоре и врата како би нас прихватио. Ова кућа прима све људске синове који су постали Христова браћа и њој добијају љубав Очеву. Кућа није само дело Божје као што су то ветар и стабло, она се изграђује и људским трудом. Тако је Црква грађевина која је већ готова, али је још увијек у дорађивању и изградњи. И свако од нас је један живи камен.
ПОСТОЈИ ЛИ У ОВОМ КРУГУ ВЈЕЧНЕ ЉУБАВИ СВЕТОГ ТРОЈСТВА И НЕКО МЈЕСТО ЗА НАС?
Како бисмо ми волели ослушнути и из близине видети што раде и што говоре њих Тројица. Ми се обично волимо неопажено приближити, онако са стране, али је немогуће ући у интимност њиховог заједништва од позади, јер нам крила анђела спречавају да ишта видимо или чујемо. Могуће им је приступити само од напред. Можемо стати само испред њих. Препуштени проучавању њихових погледа. Само то место ми допушта ући у дијалог љубави тројице анђела који говоре љубав и слушају љубав, ширећи је око себе.
Кад клекнемо у средину овог доњег путира, видимо да је то место из којег могу пити Сина Божјега, могу пити његову љубав сачињену од понизности и благослова. Док пијем, и ја постајем пиће које се троши попут зрна које жели донети род. Спуштајући поглед према кољенима видимо како она додирују олтар с прозорчићем кроз који су прошли сви они који су се истрошили и који су попут Христа дали свој живот. Прозорчић, као да нас позива и подстиче – кад су могли “ини и ине можеш и ти”…
Данас је ова икона изложена у Третјаковској галерији у Москви.
Од године 1959. постоји музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру.
Руски режисер Андреј Тарковски је 1966. направио филм „Андреј Рубљов“, дјелимично базиран на Андрејевом животу, који је својеврсни споменик овом умјетнику.
седмица
