Шестогодишњи Ираклије Мавракис из Хање био је изненада 1952. године парализован. Лекар је утврдио туберкулозни менингитис тешког облика, као и то да ће дете умрети за неколико сати. То је потврдио и резултат пункције кичменог стуба. Једна дечакова тетка је, међутим, замолила лекара да напише неки рецепт, тек толико да мало утеши дечакову мајку. И она узме рецепт и оде да купи лекове. Међутим, уместо да оде у апотеку, она оде код неких познаника који су имали малу икону светог Нектарија. Она је узе и оде да њоме закрсти дечака.
Али, у часу кад је тетка затражила икону, болесно дете је гласно рекло:
– Не плачите, оздравићу.
– Како то знаш? – упитали су га.
– Рекао ми је свети Нектарије.
– Када, дете моје, и како?
– Дошао је светитељ. Он је стар и има дугу браду. Помиловао ме по лицу и рекао: „Реци баби и мајци да не плачу. Ја ћу те исцелити. Не слушајте лекара. Твоја тетка сада иде да донесе…“
Али пре но што је тетка стигла са иконом, дете повика:
– Тетка ми доноси светог Нектарија.
– Како знаш?
– Рекао ми је свети Нектарије.
Тетка је стигла, закрстила дечака оном малом иконом и ставила детету у недра. Одмах након тога дечак је почео да помера руке, да их ставља на груди и грли иконицу. А потом је изгледало као да је заспао. Укућани су у суседној соби кадили и читали молебни канон светитељев. Након два сата дете се пробуди и рече:
– Оздравио сам.
Склонили су са њега покриваче и рекли да чини разне покрете. Баш тада је дошао и лекар, који је мислио да ће га затећи мртвог.
– Како је, Ираклије? – упита.
– Добро сам – одговори Ираклије.
Лекар га детаљно прегледа и рече:
– Немојте да вас завара ово побољшање. То је само побољшање пред смрт.
А на одласку им рече:
– За неколико дана наступиће оно неизбежно.
Током осам дана лекар га је обилазио два-три пута дневно. Трећег дана рече: „Дете може да једе шта год хоће“.
Осмог дана лекар је признао: „Више му нисам потребан. Овде се десило чудо“. Отада је дечко потпуно здрав.
ИСЦЕЉЕЊЕ ОД РАКА У ПОСЛЕДЊЕМ СТАДИЈУМУ
Нека жена из Хање (Крит) била је оперисана од рака на онколошкој клиници у Атини и лекар јој је тада рекао да ако се икада деси да прокрвари, нека зна да је то крај. И жена заиста уз тешке болове прокрвари осам година касније.
Лежала је у постељи и плакала, јер је мислила да ће умрети. Њен муж, тужан и жалостан, саопшти то њеној сестри, која тек што беше дошла са Егине.
– Ништа се не бој – рече сестра оној жени. – Ти верујеш у Бога, а видели смо толика чуда светог Нектарија у нашој породици. Узми ову бочицу. То је уље из светитељевог кандила. Мажи стомак њиме. Моли се. Молићу се и ја, и не плаши се. Оздравићеш.
Жена учини како јој је речено и догоди се чудо. Истога часа престадоше и болови и крварење и она потпуно оздрави од рака у последњем стадијуму.
„СВЕТИТЕЉ МЕ ОСЕНИО КРСТОМ И ОЗДРАВИЛА САМ“
Госпођа Александра Миху из Неа Лиосије дословно приповеда ово:
„Свети Нектарије, клањам се благодати твојој. Ја, слушкиња Господња, долазим да ти се захвалим за велико чудо које си још једном учинио мојој кћери Елени“.
Госпођа Миху нам је испричала тај догађај:
„Био је 2. јануар 1995. Налазили смо се у Канади. Тог дана смо моју кћи хитно превезли у болницу, јер је имала велике болове у леђима и грудима. Лекари су констатовали плућну емболију. Ситуација је била озбиљна. Затражили смо да нам кажу све појединости, па су нам рекли да нема много наде. Одмах смо са дубоком вером призвали Пресвету Богородицу и светог Нектарија. Ни нашем старцу није дуго требало да дође к нама у туђину. Међутим, оног дана кад смо је одвезли у болницу, болничарке су је одвезле на одељење, а ми смо остали да средимо администрацију, па смо се касније попели до ње, можда неких десетак минута касније. Када смо ушли у њену собу, затекли смо је потресену. Рече ми: „Мама, погледај ми руке! На њима је још увек свето миро! Дошао је свети Нектарије, осенио ме крсним знаком и ја сам сада добро. Осенио ме комадом вате натопљеним светим миром и рекао ми да се не плашим“.
Од тог часа Еленино здравље се готово тренутно побољшало и данас је срећно удата жена са троје деце. Благодаримо ти, свети Нектарије, и бићемо ти породично благодарни до краја живота! Називамо те својим породичним исцелитељем и лекаром! Ко год те са вером у Бога призове у помоћ, хиташ и пре лекара да чудотвориш! Клањамо се благодати твојој. Да да Бог да будемо увек под твојом заштитом.
Слава Теби, Христе, и светима Твојим.
Благодарим ти, светитељу наш, преклоњених колена ти се захваљујем!“
Из књиге „Свети Нектарије Егински учи и лечи: Не остављај нас, оче благи“, Очев дом, Београд 2017.
