У раздобљу након победе над Французима 1743. године око 1.500 британских војника, неозлеђених, али насмрт болесних, нагрнули су у општу војну болницу у једном селу поред Франкфурта у Немачкој. Људи су лежали по двојица или више на кревету и нагурани заједно на поду. Већина је боловала од дизентерије и све је неминовно било покривено изметом, урином, крвљу, знојем и бљувотином. Било је препуно мува и ваши. Дизентерија је убрзо уступила место тифусу. Стотине су умрле.
Џон Прингл, војни лекар на свом првом походу, ужаснуто је посматрао умирање. Идеје које је развио ради превенције болести постале су једна од првих верзија теорије прљавштине. Укратко, сматрао је да прљави услови подстичу болести, а да побољшање хигијенских мера помаже у превенцији.
Рођен 1707. године, Прингл је био најмлађи син у породици која је припадала нижем шкотском племству. Стекао је поштовање предајући fiлозоfiју морала и fiлозоfiју природе на Универзитету у Единбургу, што је углавном значило учење о живом свету путем експеримената, посматрања и индуктивног размишљања. Кад је почео Рат за аустријско наслеђе, постављен је за главног лекара британских снага, од 16.000 људи. Убрзо је доказао колико вреди.
Прингл је проценио да је британска војска изгубила четвртину својих снага због болести само током похода 1743. године. Одлучио је да то промени и сарађивао је с војним заповедништвом како би своје увиде претворио у наредбе. Интендантима је речено да при постављању логора избегавају влажна и лоше проветрена подручја и да унапред ископају прописне клозете.
Болнице су биле други велики непријатељ војника. Прингл је приметио да би људи лечени у логору, а не у главној болници, обично избегли болничку грозницу, како се тифус називао. Постало је правило задржати их у логору, где год је то било могуће. У болницама је простор за пацијенте морао да буде чист, добро проветрен и с најмање три квадратна метра за сваког човека. Постељина је морала често да се мења. Те реформе брзо су се исплатиле. Смртност у главној болници опала је за више од пола, са 21,4 одсто 1743. године на 9,8 одсто у следеће две године ратовања.
Прингл је 1752. године објавио књигу „Опажања о болестима у војсци“. У следеће две деценије доживела је бројна издања, ширећи његова санитарна правила у британској војсци. У преводу је допрла и до француских, немачких и италијанских оружаних снага. Препознавши последице успеха теорије прљавштине у војсци, први заговорници јавног здравства убрзо су отпочели нови рат против прљавштине у растућим градовима индустријске револуције.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nationalgeographic.rs