Чланак о презентацији направљеној у мојој суседној провинцији Алберта пре неког времена натерао ме да се запитам да не живим у Зони сумрака, а не у Канади.
Пре дванаест година, у Алберти је рођена девојчица по имену Рен Кауфман. Убрзо након њеног рођења, издат је уобичајени извод из матичне књиге рођених у коме је писало да је „Ж“, женског пола.
Касније је рекла да јој је било стресно бити девојчица и да је желела да буде дечак и приговорила је њеном изводу из матичне књиге рођених који је идентификује као девојчицу. Закон Алберте од 1970-их је дозвољавао поновно издавање и измену извода из матичне књиге рођених само ако је особа која је то тражила била подвргнута операцији промене пола, што Кауфман није.
Кауфман је уложила жалбу Комисији за људска права Алберте, протестујући да је таквим законом прекршено њено уставно право као трансродне особе. Суд се сложио, а нови извод из матичне књиге рођених је уредно издат. Садашњем господину Кауфману га је уручила током ручка за учеснике Прајд фестивала који је организовала градска министрка културе Хедер Климчук. Нови сертификат идентификује Кауфмана као „М“ уместо „Ж“ и сада је све у реду у Кауфмановом свету.
Као што сам рекао: Зона сумрака.
Шта год неко мислио о питању трансродних особа, извод из матичне књиге рођених је историјски документ, који садржи делове историјских информација. Не садржи податке о боји или тежини очију детета, нити о вери мајке. Не наводи политичко опредељење мајке, нити њену сексуалну оријентацију. Докази садржани у малом документу ограничавају се на четири неспорне чињенице: име новорођенчета, град у коме је дете рођено, датум рођења и пол.
Прва информација зависи од одлуке родитеља; друга и трећа информација зависе од календара и памћења у ком се граду налазите, а четврта од једноставног посматрања; није ствар идеологије, само да се зна где да се тражи. Осим у случајевима физичког деформитета или здравственог стања познатог као хермафродитизам, ово је прилично једноставно. Може се, наравно, касније одлучити да би се, без обзира на анатомију, више волело бити другог пола. Али, та одлука не мења историјске чињенице.
Могу да одлучим да бих више волео да сам рођен у Ванкуверу него у Торонту и могу да се преселим из Торонта у Ванкувер, али географски пресељење не мења историјску чињеницу да сам рођен у Торонту. У том смислу извод из матичне књиге рођених је као и други правни документи, као што је венчани лист. Након венчања, неко може да одлучи да је то грешка и да се разведе. То би променило нечији брачни статус, али не би поново писало историју. То не би избрисало евиденцију о браку као да се никада није ни догодио, нити би разведени мушкарац могао да се идентификује као „нежења/никад ожењен“. Сада самац би тада имао два правна документа: један који потврђује историјску чињеницу његовог брака и други који потврђује историјску чињеницу његовог развода.
Историјске стварности су тврдоглаве ствари, и зато је замишљено да историјски документи који их документују буду непроменљиви. Већина људи то признаје и мисли да је поновно писање историје лоша идеја. То је проблем са поновним издавањем извода из матичне књиге рођених — то је покушај преправљања историје. Извод из матичне књиге рођених треба поново издати само ако су подаци на оригиналу нетачни, а то није био случај у Кауфмановом случају. За записник да је беба Кауфман била „Ж“, а не „М“ била је заслужна само чињеница онога што су медицинске сестре виделе када су погледале уобичајено место на беби, а не изјава о бебиној души, нити декрет о будућности бебе.
Због тога се трансродне особе називају трансродним — „транс“ у речи означава промену са једног пола на други, а извод из матичне књиге рођених једноставно документује нечији пол при рођењу. Случај Кауфман представља тријумф трансродне идеологије над историјским здравим разумом. Такође сведочи о моћи геј лобија у Канади.
Шта сва ова правна халабука значи за нас хришћане? То значи да се линија фронта у културном рату поново померила и то не у корист нас традиционалних хришћана. До сада је већина дебата била усредсређена на геј бракове – да ли се заједница две особе истог пола може назвати „браком“ или не. Сада се дебата усредсређује на основније питање шта уопште подразумевамо под „родом“. Такође нам пружа занимљива питања.
На пример, ако (садашњи) господин Кауфман ожени жену, да ли је ово пример геј брака или не? Претпоставља се да је анатомија господина Кауфмана још увек женска; да ли би његов брак са другом особом са женском анатомијом био традиционални не-геј брак?
Постављају се и друга питања: шта ако г. Кауфман у будућности одлучи да је он сада поново жена – да ли госпођа Климчук поново издаје нови матични лист који документује чињеницу да је Кауфман ипак рођен као женско на још једном ручку Параде поноса?
Основно питање је наравно однос анатомије и пола.
До сада се у историји човечанства у целом свету сматрало да постоји преписка један-на-један између њих двоје, због чега је пол могао да се одреди једноставним погледом од стране медицинских сестара које присуствују порођају. Осим случајева хермафродитизма, анатомија особе је давала своју непроменљиву пресуду. Осећања да је пресуда нетачна означена су као „родна дисфорија“ (незадовољство својим биолошким полом) и сматрани су проблемом који треба и могуће је превазићи. Таква осећања могу на прави начин да изазову симпатије и саосећање, али не би требало да доведу до тога да се сматра да пол нема никакве везе са анатомијом, нити да се сматра да је пол толико флуидан да би на крају био одређен субјективним осећањима.
Питање је сложеније него што министар културе провинције Алберта мисли да јесте. Одлука да је род на крају крајева субјективна ствар и укидање концепта „родне дисфорије“ у корист новог концепта „родно креативног“ не води увек до срећних исхода.
Размотрите случај Ненси Верхелст из Белгије. Имала је операцију промене пола да би постала Нејтан Верхелст и подвргнута је хормонској терапији. Након што је прошао радикалну мастектомију и операцију конструисања пениса, није био срећан. Рекао је: „Био сам спреман да прославим своје ново рођење. Али када сам се погледао у огледало, био сам згрожен самим собом. Моје нове груди нису одговарале мојим очекивањима, а мој нови пенис је имао симптоме одбацивања. Не желим да будем чудовиште”.
Била је то срцепарајућа ситуација, са још више срцепарајућим исходом. Натхан је коначно одлучио да умре смртоносном ињекцијом коју је одобрила држава и заиста је убијен од стране др Дистелманса, специјалисте за рак.
Може се саосећати са Кауфманом и осталима који пате од родне дисфорије, али пример Ненси Верхелст открива да се анатомија не може тако лако превладати и да пол не треба у крајњој линији одређивати субјективним осећањима. Дакле, која је последња реч за нас традиционалне хришћане?
Очигледно морамо имати саосећања и показати љубав према свим људима, мушкарцима или женама, стрејт или геј или трансродним особама.
Али, док артикулишемо и преносимо нашу хришћанску културу нашим младима и нашим катехуменима, морамо водити рачуна да укључимо традиционално разумевање рода.
Ми верујући смо увек били контракултура и у већој или мањој мери у супротности са секуларним светом. Ево још једног начина по чему се разликујемо од секуларног света око нас.
Наше катихетско учење мора укључити ову разлику.
Отац Лоренс Фарли
*Напомена уредника: Чланак је свештеник Фарли из Канаде написао пре седам година, али га објављујемо јер су теме које се бави сада актуелне у Србији и биће то у наредном периоду.
ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/nootherfoundation/congratulations-its-a-baby-girl-maybe/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 19.20.2022.
