Присношћу, одлучности бришеш,
лице ка теби окрећем, сваког зазора
ослобођена.

Додиром меким,
свиленим, прођи ми лицем, капцима поиграј се мојим.

Игром додира, великодушношћу, гласом неутралним, проговори, сјајем очију мојих.

Стварност ми наметни, водопаде створи из облака, у дугу пенушаву што се разбијају, стапајући се реком кротком попут лагуне.

Без укуса очаја, захтевно, похлепно, звуковима надјачај, празни, усамљени тон.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име