Умрла сам ти, оче
будити се не желим
све самоће овог света у недрима
мојим стоје

И сви отужни крици галебова
постадоше спој светова мојих…

Умрла сам ти, оче
и само себе облацима носим
оголелом истином кистовима их бојим
истину да у њима свијем,
сунце да скривају, тамнују,
кад год се мене сете.
Не дадоше, оче.

Умрла сам ти, оче
песник несхваћени
мачем рођењем забоденим
тугом за срцем заденутим
тишином, самотном осудјеном
уз све те вихоре пролазне
камен од њих пуца

И врба сам ти постала
она отужна
коснате гране води спустала
изворе јој чисотне бистре тражила
да макар из њих искру испијем…

Не дадоше оче…

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име