Кажу, отишла си. Лажу.
Док је нас и тебе је.
Пијук, звук, шапат, сузе, смех .
Рођена моја.
На та крхка плећа сручило се море,
све буре собом донело.
Све плиме и осеке, не могаше ништа.
Одмори се, дуги су ти пути били,
претешки за душу твоју.
Знаш, полећеш ми дана сваког, и с вечери се тихо на узглавље моје спустиш,
не дам то моје рођено ником,
ни те руке што се промаљаше,
јадом сваким што ојачаше.
Претешко је овоземаљско бреме твоје било.
Одмори се рођена моја.
