Сачувај ме обећањима жарким,
да не прођем, измами ме из унапред написане саге, дубоке замишљености, часова напорних.
Расплашеном сањару, замумлај, оптички чисто,
да драж ти будем, конфесија.
Валцерским њихањем, мени донекле,
познатим, половином мисли својих,
дало би се поднети којекако, од ноте до ноте,
мајсторски, прекриј грешке моје,
забринуте, утонуле.
Лакомислено, рутином својом, поклони ми
мисао, да не упрскам, уништим покоји такт,
из растресивог ткања.
Нисмо трајност попили, ненаметљиво, над
млечностакленим обзорјима, вировитим,
раскоровљеним.
Открих разлог несанице, табана босих, тера на
размишљање то босоного стајање, табани док
милују асуру од маште.
