Осећам, сетиш ме се,
низ тело проструји тај јасан знак,
тад мисли се умире,
а, преко усана уздах, јак.

Свака ноћ, за песника је оснажења пуна, не дај да те тамо довучем,
сву тугу из ока, што те тамо крије,
још време окопнило није.

Крочи само, иди даље,
све осмехе горчине,
корацима згази, небо стоји,
под ногама твојим,
све зиме овога света,
одавно више, не умем да збројим.

Још те осећам,
мислима ти појим.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име